Сви станари избегли катастрофу

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – За не­ко­ли­ко ми­ну­та че­тво­ро­спрат­ни­ца у цен­тру Ати­не сру­ши­ла се као „ку­ла од ка­ра­та”. Ни­ко од ста­на­ра ни­је стра­дао иако се у пр­вом мо­мен­ту стра­хо­ва­ло да је ис­под го­ми­ле бе­то­на, у ру­ше­ви­на­ма, не­ко од љу­ди ко­ји су жи­ве­ли у се­дам ста­но­ва.

Све се од­и­гра­ло му­ње­ви­том бр­зи­ном усред да­на ка­да је у овом де­лу гра­да где су ули­це уске, згра­де зби­је­не, паркиранo на де­се­ти­не во­зи­ла и мно­го про­ла­зни­ка… Не­ки ка­жу да се чу­ла чуд­на тут­ња­ва, али је исти­на да се го­то­во у тре­нут­ку, згра­да бу­квал­но „сло­жи­ла” од вр­ха до те­ме­ља. Чу­ли су се кри­ци, на­ста­ла је па­ни­ка, у обла­ку пра­ши­не ни­је се ни­шта ви­де­ло да би ста­на­ри згра­де са де­сне стра­не од сру­ше­не, тек по­сле не­ко­ли­ко ми­ну­та од пр­вог шо­ка схва­ти­ли да ви­ше не­ма ком­шиј­ских бал­ко­на че­тво­ро­спрат­ни­це на ко­ју су се на­сла­ња­ли. Од­мах су сти­гли ва­тро­га­сци, Хит­на по­моћ, по­ли­ци­ја… Све је ука­зи­ва­ло на тра­ге­ди­ју, на сна­гу је сту­пио тзв. се­и­змич­ки про­то­кол, пси тра­га­чи и спа­си­о­ци по­че­ли су пре­тра­гу ру­ше­ви­на јер се од­мах про­чу­ло да се че­тво­ро љу­ди на­ла­зе под њи­ма. Ме­ђу­тим, вр­ло бр­зо се, на сре­ћу, ис­по­ста­ви­ло да су ста­на­ри на вре­ме на­пу­сти­ли згра­ду и да су мо­жда стра­да­ли са­мо кућ­ни љу­бим­ци ко­ји су оста­ли у не­ком од ста­но­ва. Узрок овог ин­ци­ден­та су, по све­му су­де­ћи, ра­до­ви на из­град­њи ви­ше­спрат­ни­це са ле­ве стра­не уру­ше­не згра­де, где су то­ком коб­ног пре­по­дне­ва рад­ни­ци упра­во це­мен­ти­ра­ли те­ме­ље. На­вод­но, већ у ју­тар­њим са­ти­ма рад­ни­ци су чу­ли нео­бич­не зву­ке на гра­ди­ли­шту и на­пу­шта­ју­ћи га, зво­ни­ли су свим ста­на­ри­ма су­сед­не згра­де и упо­зо­ра­ва­ли да на не­ко вре­ме на­пу­сте сво­је ста­но­ве. То је очи­глед­но оно што им је спа­сло жи­во­те, али их је оста­ви­ло без кро­ва над гла­вом, без це­ло­куп­не имо­ви­не, пре­ђа­шњег жи­во­та.

По­ли­ци­ја је ухап­си­ла пет ли­ца ко­ја се сма­тра­ју од­го­вор­ним за уру­ша­ва­ње че­тво­ро­спрат­ни­це у Пе­тра­ло­ни, у Ати­ни. Реч је о вла­сни­ку згра­де ко­ја се зи­да, из­во­ђа­чу ра­до­ва, ин­же­ње­ри­ма про­тив ко­јих је по­кре­нут по­сту­пак због кр­ше­ња про­пи­са о ур­ба­ни­стич­ком пла­ни­ра­њу јер нај­ве­ро­ват­ни­је ни­су про­це­ни­ли уту­цај ра­до­ва на су­сед­ну, ста­ру згра­ду. Ов­да­шњи ме­ди­ји ја­вља­ју да је реч о сум­њи­вим до­зво­ла­ма за град­њу јер је, без об­зи­ра на то што је згра­да ко­ја се уру­ши­ла по­диг­ну­та 1975. го­ди­не и спа­да у ста­ри­је ко­је ни­су гра­ђе­не пре­ма но­вим про­пи­си­ма, пре све­га се­и­змич­ким због мо­гу­ћих че­стих зе­мљо­тре­са, не­ве­ро­ват­но да се сло­жи­ла као „ку­ла од ка­ра­та” са­мо за­то што су уз њу за­ли­ва­ни те­ме­љи но­ве ви­ше­спрат­ни­це. Би­ће да су те­ме­љи но­ве згра­де ко­па­ни на не­а­де­ква­тан на­чин што је под­ри­ло осно­ву и ста­бил­ност згра­де по­ред, мо­жда иза­зва­ло и по­ја­ву пу­ко­ти­на… Бе­тон­ске згра­де ни­су као ку­ће од ци­га­ла ко­је се по­ла­ко рас­па­да­ју, већ ка­да по­пу­сти но­се­ћи део, је­дан спрат пад­не на дру­ги, па сле­де­ћи, на­ста­је до­ми­но ефе­кат, об­ја­шња­ва­ју струч­ња­ци у пр­вим ана­ли­за­ма. Да­кле, ста­рост згра­де ни­је са­ма по се­би пре­суд­на и она мо­же би­ти ста­бил­на ако је пра­вил­но про­јек­то­ва­на, али про­блем мо­же на­ста­ти у јед­ном да­ну ако се про­ме­ни не­што око ње, ако стра­да гу­би­так но­си­вог си­сте­ма.

Ме­ди­ји под­се­ћа­ју да се по­след­њих го­ди­на због мањ­ка стам­бе­ног про­сто­ра и ра­ста Ати­не гра­ди мно­го и пре­бр­зо. Ако не­ма про­бле­ма са па­пи­ри­ма, ра­до­ви на ма­њим згра­да­ма би­ва­ју го­то­ви за 18 ме­се­ци. Го­ди­шње у Ати­ни се из­гра­ди од три до шест хи­ља­да но­вих стам­бе­них је­ди­ни­ца, од­но­сно до хи­ља­ду но­вих згра­да.

Исто­вре­ме­но, Ати­на има ве­ли­ки број ста­рих згра­да, опет гра­ђе­них бр­зо, из­ме­ђу 1950. и 1980. због огром­ног по­ра­ста бро­ја ста­нов­ни­ка. У њи­ма су ме­ња­не уну­тра­шње струк­ту­ре, ста­но­ви спа­ја­ни, укла­ња­ни зи­до­ви, пра­вље­на на­до­град­ња, али то не зна­чи да су те атин­ске згра­де опа­сне. Ипак, по­сто­ји ре­а­лан про­блем због не­до­вољ­не си­стем­ске кон­тро­ле, не­ја­сно­ћа око вла­сни­штва и са­мим тим одр­жа­ва­ња. Ово што се де­си­ло у са­мом цен­тру је упо­зо­ре­ње на ста­ње у ста­ром, ис­тро­ше­ном град­ском тки­ву где је­дан по­гре­шан гра­ђе­вин­ски за­хват мо­же да ак­ти­ви­ра про­бле­ме ста­ре де­це­ни­ја­ма. У кон­крет­ном ин­ци­ден­ту у Пе­тра­ло­ни то зна­чи да је нео­п­ход­но да се про­ве­ре и су­сед­не згра­де ко­је де­ле исто тле ка­ко се слич­но не би по­но­ви­ло.