Развој почиње укључивањем

Виолета Јовановић*

Обележавање две деценије рада НАЛЕД-а и Етно-мреже подстакло ме је да поделим нека од искустава, идеја, дилема и надања која су обележила мој професионални пут. Не зато што имам све одговоре, већ зато што верујем да искуство обавезује да учествујемо у јавном дијалогу о питањима која одређују будућност нашег друштва.

НАЛЕД и Етно-мрежа су организације различите по мисији, али повезане истим уверењем – да развој није могућ без укључивања свих друштвених потенцијала и да напредак заједнице увек почиње од људи.

Током више од две деценије рада имала сам прилику да радим с десетинама градоначелника, министара, привредника, директора, активиста и локалних лидера широм Србије. Истовремено, кроз Етно-мрежу упознала сам стотине жена које чувају културно наслеђе, развијају мале бизнисе, стварају нову вредност и својим радом мењају заједнице у којима живе.

Из свих тих искустава понела сам једно важно уверење. Најуспешније заједнице нису нужно оне које располажу највећим ресурсима. То су заједнице које успевају да укључе највећи број људи.

Зато питања равноправности и укључивања не посматрам као теме које припадају само одређеним групама или организацијама. Посматрам их као развојна питања.

Ниједна земља не може да оствари свој пуни потенцијал, ако део њених грађана остане невидљив или недовољно укључен у друштвени, економски и јавни живот. То није само питање правде. То је питање развоја и успешне будућности.

Посебно место у том разговору припада женама. Не само зато што чине више од половине становништва, већ зато што су стубови носиоци и покретачи промена у породици, привреди, образовању, култури и локалним заједницама.

Када оснажимо жене, не оснажујемо само појединце. Улагање у жене једно је од ретких улагања које се готово увек вишеструко враћа заједници, зато верујем да су права жена, њихово учешће у доношењу одлука и економско оснаживање међу најважнијим развојним питањима Србије данас.

Не зато што је то политички коректно, већ зато што ниједно друштво не може да напредује, ако не користи потенцијал свих својих грађана.

Родна равноправност није пројекат жена за жене. Она је пројекат напретка друштва.

У наредним текстовима писаћу о женама на местима одлучивања, економском оснаживању, предузетништву, мушкарцима као савезницима родне равноправности, положају маргинализованих група, улози локалних заједница и политикама које могу допринети већем укључивању свих грађана. Писаћу и о успесима и о изазовима, о примерима који инспиришу, али и о препрекама које још постоје. Не да бисмо доказивали ко је у праву, већ да бисмо заједно тражили решења.

Верујем да је највећи развојни задатак Србије да ниједан таленат, ниједна идеја и ниједан човек не остану по страни, јер развој почиње укључивањем.

*Извршна директорка НАЛЕД-а