Приватизација централно питање

Министар омладине и спорта Србије Снежана Самарџић-Марковић представила је јуче у београдском хотелу „Хајат” предлог Закона о спорту. Пред значајним бројем спортских посленика, већином из фудбала, говорили су и Фифин менаџер за усавршавање и развојне програме Ева Паскије, шеф за спорт правних служби Уефе Марсел Бенц и председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић, док је члан Високог савета за спорт Шпаније Ана Кријадо је упознала скуп са шпанским искуствима и праксом у спортском законодавству, а генерални секретар ФК Партизан Дарко Грубор причао из позиције оних који чекају Закон о спорту и приватизацију.

Циљеви Закона о спорту су да се установи систем спорта у складу са Уставом и документима Савета Европе и Европске уније. Да би се у томе успело потребно је да се, пре свега, дефинише структура спорта, концепт приватизације, да се створи основа за доношење дугорочне Националне стратегије развоја спорта, афирмише аутономија спортских савеза, унапреди стручни рад у спорту и да се створе услови за укључивање већег броја деце, младих, жена, старих и особа са инвалидитетом у спортске активности.

Такође, неопходно је наставити са планском изградњом нових спортских објеката и заштитом намене постојећих, са унапређивањем здравствене заштите спортиста, дефинисањем њихових права и обавеза и да се успостави систем праћења стања у спорту и информационог система спорта. Наравно, веома је важно и дефинисање сталног и јасног система финансирања спорта из јавних прихода са различитих нивоа власти и успостављање инспекцијског надзора над радом организација и појединаца у спорту.

Нацртом Закона о спорту предвиђена су три модела приватизације у зависности од власничке структуре. Држава неће интервенисати ако је већински власник клуба приватно лице. По Закону о приватизацији поступаће се у случају да је већинско власништво друштвено, а приходи од приватизације иду у Фонд за спортску инфраструктуру. Ако је већинско власништво државно приватизације ће се обавити по посебном програму, тако да по 20 одсто акција припадне члановима клуба и приватизационом регистру, а 60 одсто држави за продају уз законско утврђивање обавезе купца (приватизациони приход иде у Фонд за спортску инфраструктуру). Приватизацију спроводи Агенција за приватизацију, а у процес могу да уђу клубови који имају 51 одсто спортиста са професионалним уговором. Ако се у законом предвиђеном року не поднесе пријава, спортска организација ће се брисати из регистра.

– Закон је преломан с обзиром на стање у спорту и он није против некога или за некога, већ је заједнички. Желимо да направимо модел који ће моћи да се примени и који ће бити у корист спорта – рекла је Снежана Самарџић-Марковић.

Ева Паскије је истакла да морамо да одредимо какав спорт желимо, значај инфраструктуре (која не мора да буде на врхунском нивоу), едукације и спонзорства, и на крају цитирала председника Фифе Јозефа Блатера:

– Ако је неко гладан не треба да му дате рибу, већ да га научите да пеца.

Марсел Бенц је говорио о Систему лиценцирања клубова и напоменуо да не постоји магична опција, већ само добра основа из које свако извлачи оно што је за њега најбоље.

Томислав Караџић је нагласио да је нацрт Закона квалитетан, али да није идеалан и додао:

– Централно питање јесте питање приватизације. Проблем објеката, који је кључни, није решен на начин на који смо очекивали. Не бисмо желели да се нађемо у ситуацији у којој је извршена приватизација привредних субјеката, од којих је 50.000 сада блокирано. Мишљења треба да се размене у што краћем периоду, јер одуговлачење није добро. Имамо шансу да донесемо добар Закон о спорту, по коме ће се знати ко су власници клубова и њихове имовине и да кренемо напред.

Дарко Грубор је казао да наш врхунски фудбал функционише тако што су клубови принуђени да продају играче, уместо да се финансирају продајом ТВ права, спонзорством и продајом улазница. Због тога нема перспективе, већ стално пада квалитет, па нема ни публике, ни спонзора. Он је нагласио да је наша спортска инфраструктура међу најстаријом и најлошијом у Европи.

Ђ. Смиљанић