Privatizacija centralno pitanje

Ministar omladine i sporta Srbije Snežana Samardžić-Marković predstavila je juče u beogradskom hotelu „Hajat” predlog Zakona o sportu. Pred značajnim brojem sportskih poslenika, većinom iz fudbala, govorili su i Fifin menadžer za usavršavanje i razvojne programe Eva Paskije, šef za sport pravnih službi Uefe Marsel Benc i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić, dok je član Visokog saveta za sport Španije Ana Krijado je upoznala skup sa španskim iskustvima i praksom u sportskom zakonodavstvu, a generalni sekretar FK Partizan Darko Grubor pričao iz pozicije onih koji čekaju Zakon o sportu i privatizaciju.

Ciljevi Zakona o sportu su da se ustanovi sistem sporta u skladu sa Ustavom i dokumentima Saveta Evrope i Evropske unije. Da bi se u tome uspelo potrebno je da se, pre svega, definiše struktura sporta, koncept privatizacije, da se stvori osnova za donošenje dugoročne Nacionalne strategije razvoja sporta, afirmiše autonomija sportskih saveza, unapredi stručni rad u sportu i da se stvore uslovi za uključivanje većeg broja dece, mladih, žena, starih i osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti.

Takođe, neophodno je nastaviti sa planskom izgradnjom novih sportskih objekata i zaštitom namene postojećih, sa unapređivanjem zdravstvene zaštite sportista, definisanjem njihovih prava i obaveza i da se uspostavi sistem praćenja stanja u sportu i informacionog sistema sporta. Naravno, veoma je važno i definisanje stalnog i jasnog sistema finansiranja sporta iz javnih prihoda sa različitih nivoa vlasti i uspostavljanje inspekcijskog nadzora nad radom organizacija i pojedinaca u sportu.

Nacrtom Zakona o sportu predviđena su tri modela privatizacije u zavisnosti od vlasničke strukture. Država neće intervenisati ako je većinski vlasnik kluba privatno lice. Po Zakonu o privatizaciji postupaće se u slučaju da je većinsko vlasništvo društveno, a prihodi od privatizacije idu u Fond za sportsku infrastrukturu. Ako je većinsko vlasništvo državno privatizacije će se obaviti po posebnom programu, tako da po 20 odsto akcija pripadne članovima kluba i privatizacionom registru, a 60 odsto državi za prodaju uz zakonsko utvrđivanje obaveze kupca (privatizacioni prihod ide u Fond za sportsku infrastrukturu). Privatizaciju sprovodi Agencija za privatizaciju, a u proces mogu da uđu klubovi koji imaju 51 odsto sportista sa profesionalnim ugovorom. Ako se u zakonom predviđenom roku ne podnese prijava, sportska organizacija će se brisati iz registra.

– Zakon je preloman s obzirom na stanje u sportu i on nije protiv nekoga ili za nekoga, već je zajednički. Želimo da napravimo model koji će moći da se primeni i koji će biti u korist sporta – rekla je Snežana Samardžić-Marković.

Eva Paskije je istakla da moramo da odredimo kakav sport želimo, značaj infrastrukture (koja ne mora da bude na vrhunskom nivou), edukacije i sponzorstva, i na kraju citirala predsednika Fife Jozefa Blatera:

– Ako je neko gladan ne treba da mu date ribu, već da ga naučite da peca.

Marsel Benc je govorio o Sistemu licenciranja klubova i napomenuo da ne postoji magična opcija, već samo dobra osnova iz koje svako izvlači ono što je za njega najbolje.

Tomislav Karadžić je naglasio da je nacrt Zakona kvalitetan, ali da nije idealan i dodao:

– Centralno pitanje jeste pitanje privatizacije. Problem objekata, koji je ključni, nije rešen na način na koji smo očekivali. Ne bismo želeli da se nađemo u situaciji u kojoj je izvršena privatizacija privrednih subjekata, od kojih je 50.000 sada blokirano. Mišljenja treba da se razmene u što kraćem periodu, jer odugovlačenje nije dobro. Imamo šansu da donesemo dobar Zakon o sportu, po kome će se znati ko su vlasnici klubova i njihove imovine i da krenemo napred.

Darko Grubor je kazao da naš vrhunski fudbal funkcioniše tako što su klubovi prinuđeni da prodaju igrače, umesto da se finansiraju prodajom TV prava, sponzorstvom i prodajom ulaznica. Zbog toga nema perspektive, već stalno pada kvalitet, pa nema ni publike, ni sponzora. On je naglasio da je naša sportska infrastruktura među najstarijom i najlošijom u Evropi.

Đ. Smiljanić