Млади маштају о великој породици

Ново глобално истраживање Популационог фонда Уједињених нација о демографској будућности младих, које ће бити представљено уочи Светског дана становништва 11. јула и које је спроведено у 73 државе света, говори да регион југоисточне Европе и Централне Азије карактерише значајан јаз између жељеног и оствареног броја деце. Иако значајан број младих парова машта о великој породици, ипак остаје на мањем броју деце, па тзв. фертилитетни јаз код мушкараца старости од 35 до 39 година износи 1,76 одсто деце, а код жена исте старосне доби – 1,16 процената деце, истакнуто је на конференцији под слоганом „Будућност без препрека: од чега зависе одлуке младих”, коју су поводом Светског дана становништва заједнички организовали Министарство за бригу о породици и демографију и Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) у Србији.

Како је приликом отварања ове конференције истакла министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић, тај датум није само прилика за разговор о демографским показатељима, већ пре свега о људима, њиховим животима, надама, приликама и праву на лични избор.

„Иза сваког демографског податка стоји човек, породица и одлука да остане, оде или се врати, као и одлука да оснује породицу и своју будућност гради у Србији. Овогодишњи фокус Међународног дана становништва усмерен је на младе, који данас или у будућности доносе одлуке које ће обликовати не само њихове животе, већ и будућност друштва. Наш задатак као креатора политика није да доносимо одлуке уместо младих, већ да их инспиришемо и створимо услове у којима ће они одлучивати лакше, сигурније и извесније. Држава мора да буде партнер младим људима, да их чује, разуме и подржи у остваривању њихових потенцијала”, оценила је она.

Министарка је подсетила да је Владин Савет за породицу и демографију, на иницијативу Министарства за бригу о породици и демографију, усвојио свеобухватну Анализу демографског стања Србије и препоручио интензивирање рада на изради Стратегије демографског развоја за период 2026–2036. године, са пројекцијама до 2050. Према њеним речима, то представља јасну поруку да је држава спремна да се са савременим демографским изазовима суочи одговорно, системски и дугорочно, ослањајући се на чињенице, стручност и сарадњу свих релевантних актера.

Она је навела и да је, према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до маја рођено 709 беба више у односу на претходну годину, додајући да ови подаци не значе нужно да ћемо годину завршити са позитивним трендом, али дају наду и оптимизам.

Професор др Мирјана Рашевић, дописна чланица САНУ и чланица Савета за породицу и демографију истакла је да се планови младих у Србији који су у вези са породицом и родитељством у великој мери обликују под утицајем последица дуготрајне социјалне и економске кризе.

„Структурним променама у остваривању жељених планова придружују се осећај економске и психолошке несигурности, друштвене аномије, незадовољства жене својим статусом у породици и друштву, као и дубока трансформација друштва која се огледа у јачању индивидуализма, жеље за самоостваривањем, промењеним партнерским односима, инсистирању родитеља на квалитету живота детета и квалитету сопственог живота, као и раширене аспирације ка потрошњи.

Налази великог истраживања које је пре пар година рађено на национално репрезентативном узорку младих од 14 до 29 године говоре да се деца, брак, породица и успешна каријера налазе веома високо у вредносном систему младих – само четири одсто испитаника рекло је да никада не жели да има децу, преко половине њих жели двоје деце, више од трећине њих жели троје деце, а свега пет процената младих жели само једно дете. С обзиром на то да велики број младих у нашој земљи машта о великој породици, важно је да им држава помогне да остваре своје тежње кроз смањење економске и психолошке цене родитељства и пружање помоћи у балансирању посла и породице”, закључила је др Мирјана Рашевић.

Демографске промене не представљају само статистичке показатеље

Стална координаторка УН у Србији Матилда Морт рекла је поводом обележавања Светског дана становништва да демографске промене не представљају само статистичке показатеље, већ пре свега људе и услове који им омогућавају да граде живот какав желе. Она је истакла да се расправа о демографским трендовима не сме свести искључиво на стопе рађања, старење становништва или миграције, већ да је кључно питање да ли грађани имају реалне могућности за квалитетан живот.

Како је навела, то подразумева могућност младих да пронађу достојанствено запослење, приступачно решавање стамбеног питања за породице, доступну и квалитетну здравствену заштиту за жене и мушкарце, одговарајућу подршку родитељима кроз систем родитељског одсуства и бриге о деци, као и право породица да слободно одлучују о томе да ли желе да имају децу. „То је демографска отпорност када људи могу сами да доносе одлуке о свом животу и будућности”, нагласила је Мортова.

Према њеним речима, Србија је током протекле године предузела значајне кораке како би демографска питања поставила међу приоритете, издвојивши оснивање Савета за породицу и демографију и рад на стратегији демографског развоја.

Како је нагласила, УН подржавају такву посвећеност Владе Србије и Популациони фонд УНФПА ће наставити да пружа подршку политикама заснованим на доказима и потребама грађана.