Лимит за кампању шест милиона евра

Треће јавно слушање о предлогу измена и допуна Закона о финансирању политичких активности одржано је јуче у Новом Саду, а посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић, који је предлог упутио у скупштинску процедуру, изјавио је да се једна од новина у закону односи на укидање јемства за политичке субјекте који немају посланике или одборнике у скупштинама. Петрашиновић је рекао да предлог омогућава и таквим политичким субјектима да остваре права на средства из јавних извора без полагања јемства. Навео је да се једна од препорука ОДИХР-а односи на смањивање донација које физичка и правна лица могу да донирају политичким субјектима и на објављивање финансијских извештаја, а једна на достављање извода из банака политичких организација, као и дефинисање овлашћења и начина спровођења кампање од „трећих лица”.

„Уводимо тачан појам која су та трећа лица која могу да учествују у изборној кампањи, на који начин могу да спроводе изборну кампању, као и новчане лимите за спровођење изборне кампање”, истакао је он, преноси Танјуг. Додао је да се уводе и ограничења трошкова изборне кампање за изборе на свим нивоима. Навео је да се Агенцији за спречавање корупције дају већа овлашћења када је реч о контроли политичких субјеката и финансирању њихових кампања. Петрашиновић је прецизирао да се политички субјекти максимално могу задужити до 25 одсто одобрених јавних средстава у години у којој се задужују, а предвиђени су краћи рокови отплате кредита или зајма.

„Ми смо сад тај рок скратили и дефинисали га да је он две године (за редовно финансирање) и да тече од момента закључења кредита. Када је у питању финансирање политичке кампање, односно изборних активности, такође износ тих средстава који политички субјект може да узме јесте 25 одсто од одобрених јавних средстава у тој години у којој се одржавају избори, али је рок знатно краћи за враћање тих средстава и он тече од момента када је кредит потписан, до 30 дана од дана проглашења укупних или коначних резултата избора који се одржавају”, навео је он.

Сваки политички субјект од момента када улази у изборну кампању мора отворити посебан рачун који се тиче финансирања изборне кампање. Петрашиновић је рекао и да се извештаји о финансирању изборне кампање подносе 30 дана од дана објављивања коначних, односно укупних резултата избора. Прецизирао је да правна лица могу да дају прилог у висини 10 просечних зарада у Републици Србији, а физичка лица пет зарада, док за изборну кампању физичка и правна лица преко тог износа могу дати још 50 одсто од максималног износа за финансирање политичке странке.

Овим изменама и допунама закона предвиђена је максимална потрошња политичког субјекта, односно једне листе, за парламентарне изборе – шест милиона евра у динарској противвредности. Исти максимални износ – шест милиона евра намењен је за кампању једног кандидата у првом кругу председничких избора, а у случају да дође до другог круга, та сума може да износи укупно, за оба изборна круга – седам милиона евра. На изборима за одборнике за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, то је милион и по евра у динарској противвредности по политичком субјекту. Када су у питању избори за одборнике скупштине града свака листа може да потроши по милион евра у динарској противвредности, а у скупштинама општина и скупштинама градских општина до 400.000 евра.

Председница Скупштине града Новог Сада Дина Вучинић је оценила да предложене измене Закона о финансирању политичких активности доприносе већој транспарентности финансирања политичких субјеката, јачању механизама контроле и надзора, прецизнијем уређењу правила изборне кампање и већој одговорности свих учесника у политичком животу. Указала је и да јавна слушања представљају важан део законодавног процеса и изразила задовољство што се јавно слушање данас одржава у Новом Саду.

Стеван Бабић из „Крени–промени” је на јавном слушању поставио питање како се дошло до лимита од шест милиона евра и изнео тврдњу да се уместо ограничења оставља простор за додатно трошење новца. Петрашиновић је одговорио да је приликом ограничавања лимита праћена ситуација у другим земљама и поновио да контролу спроводи АСК. Одборник Народног покрета Србије Борис Фејди тврдио је да лимит трошења средстава не одржава једнаке могућности за све актере за комуницирање са грађанима. Према његовом мишљењу, тај лимит мора бити знатно нижи, зато што, како сматра, он у овом тренутку омогућава искључиво владајућој странци да се нађе негде у горњем ешалону тог лимита, док се остали учесници у изборном процесу и даље налазе на много нижем нивоу.