Мађарска шпијунска мрежа деловала из срца Брисела

БРИСЕЛ – Европска комисија је у интерном документу први пут потврдила да је мађарска обавештајна мрежа деловала из сталног представништва Мађарске при Европској унији у Бриселу, у периоду од 2013. до 2016. године, објавио је портал „Политико”.

Према налазима истраге коју је водио европски комесар за буџет, борбу против превара и јавну управу Пјотр Серафин, мађарске обавештајне службе су у том периоду у сталну мисију у Бриселу распоредиле више својих официра, који су, користећи дипломатски статус, покушавали да прикупљају информације из институција ЕУ.

У документу се наводи да су њихове активности у почетку биле прикривене, али да су временом постајале све видљивије.

„Деловања ових обавештајних официра у Бриселу су у почетку била дискретна, али су постепено, почев од 2015. године, постајала много отворенија”, пише у документу Европске комисије.

Према истом извору, мађарски обавештајци су настојали да ступе у контакт са службеницима Европске комисије мађарског порекла и да од њих добију детаљне информације о раду Комисије на темама које су биле од посебног интереса за владу у Будимпешти.

У налазима се истиче да су официри, формално распоређени у дипломатској мисији, користили своје званичне положаје за задатке који су, како се оцењује, „излазили из оквира уобичајених послова дипломата у сталним представништвима”.

Ипак, истрага није довела до утврђивања појединачне одговорности политичких или дипломатских надређених. Европска комисија је навела да, на основу прикупљених података и ограничених инструмената којима располаже, није било могуће утврдити одговорност лица изван самих обавештајних официра.

У документу се такође наводи да Комисија „нема информације” о озбиљним безбедносним пропустима који би били повезани са овим случајем.

Посебну пажњу у Бриселу изазвала је чињеница да је у делу периода на који се односи истрага стално представништво Мађарске при ЕУ водио Оливер Вархељи, данас европски комесар. Он је раније одбацио наводе да је био упознат са активностима мађарских обавештајаца.

Објављивање интерног документа поново је отворило питање односа Будимпеште и Брисела, али и политичке одговорности за активности које су се, према налазима Комисије, одвијале унутар дипломатске структуре једне државе чланице ЕУ.

Мађарски премијер Петер Мађар раније је саопштио да је Комисија пристала да Будимпешти стави на располагање значајан део тих средстава, укључујући и око 10 милијарди евра из фондова ЕУ.