Кијевској елити ништа није свето

План украјинских власти да такозвани „Украјински национални пантеон“ буде смештен на територији Кијевско-печерске лавре представља нову фазу преобликовања националног идентитета, али и потез који већ изазива снажне политичке и међународне контроверзе. За многе је реч о покушају да се једно од највећих православних светилишта источне Европе претвори у простор државне идеологије, док критичари упозоравају да се тиме бришу границе између духовног наслеђа и дневне политике.

Према саопштењу Центра за стратешке комуникације при украјинском Министарству културе, пантеон ће бити смештен у оквиру Националног парка „Кијевско-печерска лавра“, а за евентуално премештање и поновно сахрањивање историјских личности биће потребна сагласност породица, јавна расправа и одобрење Врховне раде.

Идеју је још раније најавио председник Владимир Зеленски, који је парламенту предложио закон о оснивању националног пантеона. Према досадашњим најавама, у њему би место могли да добију и припадници Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске устаничке армије (УПА), организација чије је наслеђе једно од најспорнијих питања савремене историје источне Европе.

Управо ту почиње највећи проблем за Кијев. Док део украјинске јавности Степана Бандеру, Андреја Мељника и друге вође националистичког покрета представља као симболе борбе за независност, у Пољској их памте као политичке и војне лидере чији су следбеници одговорни за масовне злочине над пољским цивилима у Волинији и Галицији током Другог светског рата.

Да ово није само историјска расправа показују и најновији политички потези. Крајем маја Зеленски је присуствовао поновном сахрањивању Андреја Мељника и његове супруге у Кијевској области, а затим је јединици украјинских специјалних снага доделио почасни назив „У име хероја УПА“. Управо ти потези изазвали су оштре реакције у Варшави.

Портпарол пољске владе Адам Шлапка упозорио је да формирање пантеона који би укључивао личности повезане са ОУН-УПА додатно погоршава односе две државе. Иако су Пољска и Украјина последњих година блиски савезници у безбедносној и војној сфери, питање историјског сећања остаје дубока линија поделе коју ни заједнички геополитички интереси нису успели да избришу.

Посебну тежину целој причи даје и потез пољског председника Карола Навроцког, који је, према доступним информацијама, Зеленском одузео Орден Белог орла, највише пољско државно одликовање, образлажући то величањем личности повезаних са УПА. Зеленски је потом саопштио да је орден вратио поштом, након чега су и поједини украјински политичари вратили своја пољска признања.

Смештање националног пантеона у Кијевско-печерску лавру има и снажну симболичку димензију. Лавра, основана у 11. веку, вековима је била духовни центар православља на простору данашње Украјине и једна је од најзначајнијих светиња словенског света. Последњих година већ је била у средишту оштрих спорова између украјинских власти и канонске Украјинске православне цркве, укључујући исељења монаха, претресе и судске поступке.

Зато критичари сматрају да избор управо Лавре за национални пантеон није случајан, већ политичка порука да држава жели да преузме потпуну контролу над симболима националног идентитета и историјског памћења. Они упозоравају да би простор који је вековима био место молитве и духовности могао да постане арена идеолошких тумачења прошлости.

За Украјину, која настоји да изгради нови национални наратив у условима рата, питање историјских симбола постало је једно од кључних политичких питања. Међутим, сваки нови корак у рехабилитацији спорних личности истовремено продубљује сукоб са суседима, пре свега Пољском, али и отвара питање да ли се национално јединство може градити на личностима које у значајном делу Европе остају симбол једног од најмрачнијих периода 20. века.