"Азури" на пенале до светског трона

БЕРЛИН – Италија је четврти пут постала светски првак. Ова генерација се придружила онима које су 1934, 1938. и 1982. победиле на светском првенству.

До Фифиног златног пехара "азури" су дошли на пенале. После 120 минута игре у финалу на Олимпијском стадиону у Берлину Пирло, Матераци, Де Роси, Дел Пјеро и Гросо су били непогрешиви. Французе је скупо коштао Трезегеов шут у пречку (прецизни су били Вилтор, Абидал и Сањол).

За историју: Италија – Француска 1:1 (1:1, 1:1), пеналима 5:3. Златни пехар капитену Италије Фабију Канавару, коме је ово била стота утакмица за репрезентацију, предао је Швеђанин Ленарт Јохансон, председник Организационог комитета, потпредседник Фифе и председник Уефе.

Поново "брз" пенал у финалу у Немачкој

Одлучујући окршај за светског првака је почео необично. У другом минуту је најопаснији француски нападач био у нокдауну. На половини игралишта Анри је пратио лет лопте хрлећи ка противничком шеснаестерцу. Налетео је на команданта италијанске одбране Канавара, који се испречио као зид од армираног бетона, па је утакмица морала да буде прекинута да би се француском голгетеру указала медицинска помоћ.

Ново узбуђење, али право фудбалско, уследило је у петом минуту. Малуда је оставио за собом Гатуза и улетео у шеснаестерац. Ка њему је похитао горостасни Матераци. Италијански штопер је покушао да избегне судар, можда је у томе и успео, али француско крило није пропустило прилику да падне и судија Елизондо је показао на белу тачку.

Када је 1974. било светско фудбалско првенство у Немачкој не само што је први пут досуђен пенал у финалу, него се Енглез Тејлор за најстрожу казну одлучио већ у првом минуту (Хенес оборио Кројфа). Холанђанин Нескенс је искористио прилику, али је његова репрезентација, ипак, изгубила од Западне Немачке с 2:1 (изједначење је пало такође с 11 метара, а стрелац је био Брајтнер).

Пенал за Французе је извео Зидан. У таквој улози је већ био у полуфиналу, против Португалије, када је шутем с беле тачке одвео свој тим у финале. Тада је пуцао у голманов десни угао. Португалски голман Рикардо га је "прочитао", али је шут био јак и тачан.

У финалу се Зидан одлучио за егзибицију. Буфон је хтео да крене у исту страну у коју и Рикардо, али француски капитен је "подбо" лопту и упутио лоб-ударац. Потез је био рискантан, а даљи ток као да је режиран за филм. Лопта је погодила пречку, ударила у земљу, изашла из гола и онда ју је шчепао Буфон. Међутим, судија је показао на центар и био је у праву.

Лопта је недвосмислено пала иза гол-линије, тако да ово неће бити енигма као споран гол Енглеза у финалу 1966. против Западне Немачке на Вемблију. Тада је Харст ухватио страховит волеј, лопта се одбила од пречке у земљу и изашла. Много је мастила од тад проливено да би се описало да ли је судија Динст био у праву што је признао погодак, којим је Енглеска стекла преимућство у продужетку (3:2). У последњем минуту је исти играч повећао на 4:2 и тако обезбедио "колевци фудбала" заслужену победу, без обзира да ли је његов претходни погодак оправдано признат или не.

После овако муњевитог поготка поновило се оно што се по неписаном правилу догађало на овом светском првенству. Тим који је повео повукао се на своју половину, препустио противнику иницијативу и, уздајући се у своју одбрану, вребао прилику да из противнапада зада пресудан ударац супарнику. Међутим, казна за такво опредељење је стигла врло брзо – већ после 12 минута.

Корнер за Италију с десне стране је извео Пирло. Мимо још једног новог обичаја да се лопта у таквим ситуацијама шаље ка голману, он је центрирао на класичан начин – у срце казненог простора. Тамо је Матераци за главу надвисио Вијеру и – изједначио (1:1). Французима није помогао ни Бартез на голу, ни Рибери, који је стајао крај десне стативе и похитао да помогне свом голману – лопта их је прелетела и као тане улетела у мрежу. Кривац за пенал се искупио. На сличан начин овај играч, коме није у опису радног места да буде стрелац, довео је Италијане у вођство на врло важној утакмици у групи против Чешке.

Французи су још добро прошли у првом полувремену. У 32. минуту је Гатузо са ивице казненог простора дотурио лопту Тонију. Италијански центарфор је био неодлучан, па је Тирам избацио лопту у корнер, али је онда уследила још већа опасност  по његов гол. Поново је Пирло извео ударац из угла, поново је лопта пала у срце казненог простора, овог пута се Тони извио небу под облаке, али је пречка спасла Французе.

У друго полувреме су "галски петлови" ушли много амбициозније. Схватили су да су направили себи медвеђу услугу што су се бранили, а сем тога више нису били у вођству, па да чувају резултат.

Већ у 46. минуту Анри се пробио у казнени простор, али је слабо шутирао, такорећи као да је додао лопту Буфону. Италијани су после корнера у 49. минуту могли више да постигну, али лопта коју је главом са пет метара упутио Канаваро погодила је једног Француза, после тога се створила гужва, али је офсајд отклонио бриге "триколора".

То није заплашило Французе, па су наставили с јуришима. И одмах у наредном минуту Анри је некако испетљао лопту у италијанском шеснаестерцу, изашао као победник из два дуела и покушао да "заврне" лопту свом саиграчу на пред голом, али је Замброта био на месту и избацио лопту у корнер.

У 54. минуту је Малуда поново пао у италијанском шеснаестерцу. Овог пута је судија закључио да није било прекршаја и да је Замброта исправно стартовао.

Малуда је касније одлично продро, али Рибери то није искористио. У 56. минуту Зидан је силовито пуцао из волеја с 18 метара, али је неко из италијанске одбране правовремено подметнуо ногу.

Липи је видео да ствари не иду добро, па се одлучио да изведе два играча и то обојицу из везног реда. Заменио је Пероту и Тотија, који се на овој утакмици уопште није видео. Само што су извршене те измене Тони је главом, са ивице шеснаестерца, затресао француску мрежу, али је гол поништен због офсајда.

Французи су врло брзо показали да не одустају од напада. Поново је Анри био у шеснаестерцу, створио је простор за шут, али је Буфон поново показао да је најбољи голман на свету.

Зиданов неславан крај каријере

Италијанима су се отели уздаси кад је Пирло извео слободан ударац у 76. минуту. Пуцао је са око 30 метара, пребацио је живи зид, али је лопта поред саме стативе отишла у гол-аут. Додуше, и да је ишла у гол вероватно не би било другачије, јер се Бартез бацио на праву страну.

Међутим, то није битно изменило слику на терену. Французи су и даље углавном нападали, али без изразитих прилика. У 82. минуту је Зидан покушао из корнера да изненади Буфона, међутим, италијански бек на ближој стативи је беспрекорно обавио свој посао.

Продужеци нису донели никакву промену. Французи су били предузимљивији, али ни италијанска одбрана није омекшала. Прва озбиљна прилика указала се у 98. минуту. Рибери се после дуплог паса пробио до ивице казненог простора и, притешњен двојицом противничких играча, шутирао шпицем по земљи. Буфон је био немоћан, али је лопта прохујала тик поред стативе у гол-аут.

Али, у 103. минуту голман је спасао Италијане. Зидан је проследио лопту на десну страну Сањолу, он је центрирао као да није бек, него крило, право на главу свом капитену у срцу казненог простора. Зидан је циљао под пречку, али право изнад Буфона, који је хладнокрвно избацио лопту у корнер.

Међутим, на почетку другог продужетка француски капитен је начинио такав потез којим је бацио мрљу на целу своју блиставу каријеру. Приликом изласка из италијанског шеснаестерца стрелци на овој утакмици су у ходу измењали неколико реченица, после чега се Зидан устремио ка Матерацију и челом га, као узјогуњени ован, без видљивог разлога ударио у грудни кош. Настао је прекид, Елизондо се посаветовао са својим помоћником и потом потпуно оправдано показао црвени картон виновнику. Неславан крај каријере једног од најбољих фудбалера у историји, пошто је најавио да му је ово последња утакмица у каријери.

Иако су "триколори" оправдано остали с играчем мање нису променили тактику. Наставили су да нападају, али је остало да пенали пресуде.

"Азурима" се вратило оно што су на исти начин изгубили на Светском првенству 1994. у САД. Тада су од њих на пенале били успешнији Бразилци.

Стадион: Олимпијски. Гледалаца: 69.000. Судија: Елизондо (Аргентина). Стрелци: 0:1 Зидан из једанаестерца (5), 1:1 Матераци (17). Стрелци на пенале: 1:0 Пирло, 1:1 Вилтор, 2:1 Матераци, – Трезеге (пречка), 3:1 Де Роси, 3:2 Абидал, 4:2 Дел Пјеро, 4:3 Сањол, 5:3 Гросо. Жути картони: Сањол, Дијара (Француска) и Замброта (Италија). Црвени картон: Зидан (Француска) у 109. минуту.

ИТАЛИЈА: Буфон 7, Замброта 7, Гросо 7, Канаваро 8, Матераци 8, Гатузо 6, Каморанези 6 (од 83. Дел Пјеро), Перота 6 (од 59. Де Роси), Тони 7, Тоти 5 (од 49. Јаквинта 6), Пирло 7. Селектор: Липи.