У животу је најбитније имати среће

Гост „Политикиног” подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” био је Тома Фила, адвокат, чије име је постало синоним за велике судске процесе, бескомпромисну одбрану клијената и отворен став према друштвеним питањима. Кроз своју каријеру учествовао је у случајевима који су пунили новинске наслове, заступао је неке од најпознатијих личности са ових простора и из прве руке посматрао догађаје који су мењали друштво, али и државу. Наш саговорник био је најмлађи адвокат у бившој Југославији, а интересантно је да је успео да буде и првак земље у мачевању. Његово искуство није само правничко, оно је и историјско, људско и животно. У подкасту ће бити речи о правди, политици, људима које је бранио, али и личним искуствима и лекцијама које је стекао током дугог и узбудљивог професионалног пута.

– Много сам погрешио што сам у животу веровао неким људима. Наивност је изван професије. Мене можеш да „измунташ” за шта год хоћеш приватно, али у судници не можеш никада – навео је Тома Фила.

Супруга Весна му је увек у животу била највећи ослонац. Каже да је она једина особа којој верује.

– Ако су двоје у браку 50 година, као што смо Весна и ја, онда је то рецепт за срећан живот. Јер ми се посвађамо, „покрвимо” се и легнемо да спавамо и ујутру је све прошло – додао је Фила.

Додаје и да је најважније да у животу имаш среће…

– Пример је брод „Титаник”. На броду су многи били и богати и здрави. Али среће нису имали. Најбитније у животу је да имаш среће и оно што каже наш народ: „Мајко, роди ме срећног, па ме баци на ђубре. Преживећу.” Тачно је да сам изјавио и да су ми у животу биле битне три ствари – амбиција, жена и кафане – рекао је Фила.

У подкасту је открио да му је отац био врло строг и да га је мајка први пут пољубила када је отишао у војску 1965. године. Тада је имао 24 године.

– Моји родитељи су долазили да ме грле и љубе ноћу док сам спавао, како ја то не бих видео. Применили су цинцарску логику – нису желели да постанем „мекан”. Једном ме је отац, на пример, питао, када сам био болестан и имао високу температуру од 38 степени Целзијусових, да ли могу да стојим на ногама. Устао сам и рекао сам да могу. Онда ми је он одговорио да то значи да могу да одем и у суд и да браним.

И отишао сам на неко суђење. Тада сам „добио” нож у раме. Један мали човек је скочио да ме убоде, али сам имао срећу јер нож није пробио капут и сако, били су дебели. Ударио сам му шамар и натерао сам га да се склони, нисам хтео да га тужим – објаснио је Фила.

Истиче да му је највеће богатство то што је спремио на стотине приправника и научио их свему што зна.

– Учио сам их да су три ствари битне: да читају право и другу белетристику, да уче од истраживачких новинара како се налази информација и да иду у позориште, да гледају глумце, јер они дају туђе осећање и никад не промене фацу – рекао је Фила.

Истиче и да многи људи који су криви за неке злочине лажу говорећи да су невини, а да је покојни глумац Жарко Лаушевић био једини који му је рекао потпуну истину.

– Рекао је: „Ја сам ипак, Томо, убио два човека и ранио трећег. Са тим ћу да умрем.” То је рекао, без обзира на то што је то урадио у нужној одбрани. Могу да препознам искреност код клијената. Али је чињеница да је мој отац Фила Филота био бољи адвокат од мене.

Он је веровао клијентима. Ја нисам веровао. Увек сам био сумњичав, неверни Тома. Никада нисам успео да превазиђем успехе мог оца. Он је био социјалдемократа. Ја сам наследио његово убеђење, члан сам Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића, али на његову молбу. Када сам имао 17 година, један професор је желео да постанем комуниста, али нисам прихватио. Отац ми је био хапшен три пута и у сва три режима је био у затвору, чак и у логору – прво на Бањици, па у Маутхаузену. После Другог светског рата је рекао да не може фукара да води државу и добио је још годину дана затвора – нагласио је Фила.

Његовом оцу је у логору чишћење чизама спасло живот.

– Један немачки наредник је дошао и тражио да му неко чисти ципеле, тако да може да се брије на њима. А мој отац је, што би се рекло, био у стању да пређе море са сувим ципелама. Шест месеци је то радио док овај није отишао на Источни фронт. А иначе му није давао да једе, нити да пије воду. Само му је давао цигарете и он је успео да их трампи, са неким чудним женама које су ту долазиле, за храну. На Светог Николу био му је спасен живот. Преко пута његове спаваонице у логору је била гасна комора, где је умрло доста људи. Немци су логорашима говорили како их воде на туширање, а не у гасну комору. На тај дан када је мој отац требало да оде на „туширање”, није било гаса. То је био 19. децембар, Свети Никола, и мој отац је рекао када се вратио кући: „Е, кад сам преживео ову гасну комору, има да славимо Светог Николу” – открио је Фила.

Већина његових клијената су, каже, били убице, силоватељи...

– Бранио сам и људе који су били оптужени у авионским катастрофама због насталих великих штета или људских жртава. Никад ту нисам изгубио ниједан процес. То је стварно јединствено можда у историји српског правосуђа. Бранио сам и људе који су били оптужени за неке катастрофе на Дунаву, и за сударе шлепера. Понекад сам осећао и гађење према неким мојим одбранама – каже наш саговорник.

Ипак, сматра да је један од најпотреснијих случајева био онај у којем је била оптужена Шефка Хоџић и то за свирепо убиство трудне пријатељице Алије Хусеновић из села Јусићи код Зворника, након чега је наводно из њеног стомака извадила бебу како би је лажно представила као своје дете. Шефка је првобитно осуђена на смрт стрељањем, али је казна касније преиначена и она је ослобођена након 13 година проведених у затвору. То је био и случај о којем су медији свакодневно извештавали…

– Она је била најлепша жена у селу. Била је удата, али није имала деце. И онда је искористила ситуацију са другарицом која је била трудна, стављала је лажни јастук да би и она наводно била у другом стању, са планом би то дете после буде њено. Она никада није признала да је то урадила, окривљивала је сваког из окружења, осим свог зета.

Вештак за судску медицину је рекао да је двоје учествовало у злочину, јер је немогуће да једна особа то уради. Неко је могао да оперише ту девојку, да извади дете и да држи дете. Шефка је стално мењала исказе и много ме је то нервирало. Интересантно је да је на крају мој отац њу бранио, а ја зета. Цела борба је била да јој се спасе глава. Тата је успео да је спаси, да уместо смртне казне добије 20 година затвора. Сећам се да је био неки професор у Холандији који је рекао да ће она морати да буде ослобођена, а ако не буде, да ће се он полити бензином и да ће се запалити. То је и урадио. Многи су били заљубљени у њу – рекао је Фила.

Тома Фила каже да је најтеже било бранити Слободана Милошевића јер је знао да је невин.

– Био је овде оптужен, што је смешно, да је неке бојлере дао посланицима. Онда је постојао један основ да је наводно дао да се сину Марку однесе у Русију милион и по долара. Кертес је то порекао, они који су били умешани у то су рекли да није то било тако и Борка Вучић, коју сам бранио, исто је то негирала. Када је реч о суђењу у Хагу, ја сам одмах истакао да се председник републике не издаје у туђу земљу, и да не сме да се то догоди на Видовдан. И једно и друго сам замерио оштро, чак и Зорану Ђинђићу. Ђинђић ми је рекао да би он желео да се Милошевићу суди у Србији, а ја сам му одговорио да можемо одмах да се кладимо да ће један од нас двојице морати да поцепа и спали диплому ако икада неки суд у Србији осуди Милошевећа. И онда је Зоран Ђинђић изговорио за дубровачки „Ферал трибјун”: „Нисам могао ништа да урадим, у Србији га нико не би осудио и морао сам да га шаљем у Хаг.” И ја сам у књизи написао да је Зоран Ђинђић гарантовао да неће бити изручен у Хаг. Иначе, ја никада нисам гласао за Милошевића, гласао сам за Војислава Коштуницу, зато што мислим да је Слободан Милошевић повукао много погрешних потеза. Неки су чак сматрали да иза убиства Зорана Ђинђића стоји Коштуница… Међутим, оног тренутка када је Зоран Ђинђић рекао да је Косово део Србије, он је престао да буде миљеник Запада. И мислим да је зато и убијен. Више пута сам износио своје мишљење о свему томе, али нико ме није послушао да се то истражи – објаснио је наш саговорник.

Био је присутан и у вили „Мир” у ноћи хапшења Слободана Милошевића.

– Био сам присутан три, четири сата. Појавио се Чеда Јовановић, за кога сам мислио да је неки потрчко. Стално је био на телефону, негде је одлазио и враћао се, а у некој провидној кеси је носио државни печат. Када је Милошевић ухапшен, хтели су да га ставе у неку собу где се раније извршавала смртна казна, био сам против тога. Онда је премештен у другу, где није било грејања, а управник затвора се плашио да донесе грејалицу јер је страховао да ће Милошевић уз помоћ гајтана да се обеси. Рекао сам му да се није убио до сада, па да неће и тада. Јер Милошевић је у свакој соби имао пиштољ. Ја сам га чекао да се поздрави са породицом, са женом и ћерком које су биле у вили те ноћи. Милошевићева ћерка је сишла са горњег спрата и рекла: „Тата, треба да се убијеш, уместо да те хапсе.” Он је одговорио да неће да се убије. Сви су били уплашени, и тужилац... И мислим да послат Чеда Јовановић, који тада није био ожењен и није имао децу, па ко вели: „Ако га убију, није велика штета.” То сам Чеди и рекао. Он се смејао. Са Миром Марковић нисам остао у контакту. Са Слободаном сам имао договор да га браним само у Србији. Иначе сам раније Мири Марковић рекао да је суд у Хагу направљен зато да би ухапсили Слободана Милошевића. Она је то пренела Слободану и он је рекао да то није тачно. Пре догађаја у вили „Мир” три пута сам причао са Милошевићем. Једном ме је звао због Јованке Броз, други пут ме је молио, знајући да познајем главне уреднике, да утичем на медије да му не дирају децу, а да о њему и његовој жени могу да причају шта год хоће. Трећи пут, кад је ме звао да дођем из Хага у Београд. Хаг је одвратна ствар – навео је гост нашег подкаста.

Објаснио је и да је Жељку Ражнатовићу Аркану помогао да оснује партију.

– Био ми је један од клијената. И онда је дошао код мене, тражио је да то да буде демократска или републиканска странка. Ја сам рекао: „Човече, немаш Србије у имену.” И предлог је био Странка српског јединства. Код мене у канцеларији је „крштена” та странка. Једино што је тражио док је ту седео је да затворим прозор. Плашио се да га неко не убије – истиче Фила.

У подкасту је говорио и томе да је био саветник српским патријарсима, јер је његова подродица много везана за цркву.

– Ми верујемо у Бога. И увек смо веровали у Бога. Можда је то некоме чудно, јер сам члан Социјалистичке партије Србије. Па и Ивица Дачић је крштен. Када је био болестан, игуман из манастира Тумане је освештао један јастук и његов син му је то донео у болницу и ставио му је испод главе. Он се после тога пробудио. Верујем да нечега има… И Волтер је говорио: „Ако нема Бога, треба га измислити.” Ја мислим да је то најбоље решење – рекао је Фила.

Хлеб, маст и алева паприка

После Другог светског рата није било издвајања међу децом, јер их је сиромаштво зближавало…

– Неко је једном рекао: „Ако изађете из куће да бисте нашли срећу, можда сте већ срећни.” Ја сам тада био срећан. Ми смо имали исте ципеле, исте патике, кратке панталоне и блузе са везаном пертлом око врата. Мој отац је водио рачуна о свему и могао је свашта да ми донесе због бављења адвокатуром, али сам ја јео исто што и остала деца. По цео дан смо тада јели хлеб са машћу и алевом паприком. То је било најслађе – истакао је Фила. АНТРФИЛЕ2

Јованка Броз и гурабије

Јованка Броз је долазила код Томе Филе, али каже да није седела у његовој канцеларији већ у стану који је био одмах поред радног места.

– Она је са мојом мајком највише времена провела, зато што су обе волеле да једу грчке гурабије. Она није имала ништа. Све су јој одузели, осим накита који јој је остао на рукама – каже Фила. АНТРФИЛЕ3

Кад уђем у судницу, нисам човек, већ адвокат

Гост нашег подкаста објаснио је и да се понашао тако да, када уђе у судницу, више није човек већ – адвокат. И бранилац.

– И тада је моја дужност да помогнем особи. Неки једноставно нису за адвокате, што сам многима и рекао. Један је повраћао кад је бранио особу оптужену за силовање. И отишао је из адвокатуре. Човек који жели да буде адвокат мора да буде борац – рекао је Фила.