Савезници „заборавили” на примедбе упућене Турској

Турска је већ данима у мобилном стању уочи самита НАТО земаља у Анкари, која ће данас и сутра угостити председнике и премијере 32 земље чланице алијансе. Међу њима ће бити, што се посебно наглашава, и председник САД Доналд Трамп. Пошто се страхује да би терористи могли да искористе овај скуп и угрозе безбедност гостију ангажовано је више од педесет хиљада полицајаца, жандарма и припадника других служби безбедности.

Припреме за самит је пратио талас хапшења. Међу 178 лица, која су се последњих дана нашла у притвору, јесу борци за људска права, новинари, еколошки активисти, откривају медији. На овом списку се нашао и познати комичар Дениз Гокташ, који се шалио на рачун председника Реџепа Тајипа Ердогана и исламских вредност. Јавни тужилац је то оквалификовао као „клеветање” шефа државе.

Министар одбране Турске Јашар Гулер уочи скупа истиче да НАТО није у кризи, већ да пролази кроз процес прилагођавања у односима глобалне безбедности.

„У центру пажње скупа ће бити јачање безбедности и повећање издвајања за одбрану, као и сарадња у војној индустрији. НАТО остаје кључна платформа евроатлантске безбедности”, изјавио је он и додао да САД очекују већу одговорност својих европских савезника који нису подржали Пентагон у америчко-израелској војној интервенције у Ирану и Ормуском пролазу, пошто претходно нису консултовани о предузимању те војне акције.

Председник САД је због тога претио да ће „напустити алијансу” или да ће у бољем случају повући хиљаде америчких војника из западне Европе. У међувремену је све то заборавио и стиже у Анкару.

Самит се у сваком случају одржава у деликатном тренутку, у време заоштравања сукоба у Украјини, док Вашингтон и Техеран још увек траже трајно решење кризе у Ормуском заливу и око нуклерног програма Ирана. На дневном реду скупа ће бити и палестинско питање.

У Анкару стиже и украјински председник Володомир Зеленски, који ће се срести са Трампом, најављују локални турски медији. То потврђује стратешки значај Анкаре, која изнова покушава да посредује у сукобима у региону, пре свега између Русије и Украјине. Да желе такву улогу поновио је и шеф турске дипломатије Хакан Фидан, који је прошле седмице боравио у Москви и разговарао са руским колегом Сергејом Лавровим.

„Приоритет Владе у Анкари је да поново доведе за преговарачки сто делегације две земље, пошто би сукоб који се у последње време заоштрава могао да угрози не само безбедност Турске него и других приобалних земља у региону Црног мора”, истакао је турски министар.

Тога су очигледно свесни и у НАТО-у, пре свега у САД.

Упозорење шефа турске дипломатије није случајно. Инциденти са танкерима и трговачким бродовима у Црном мору учестали су у последње време и дешавају се готово свакодневно. На удару су бродови који плове под заставама Турске и других земаља које нису у том ратном сукобу . Анкара би могла да буде и кључни посредник НАТО-а у решавању вишегодишње кризе у Украјини, пошто је једна од ретких земаља војне алијансе која од првог дана има редовне контакте и са Москвом и са Кијевом. Захваљујући досадашњем посредовању Анкаре извршена је размена руских и украјинских заробљеника, као и тела погинулих војника, али је изостао договор о трајном прекиду непријатељстава. Ердоган се, међутим, не предаје, јер ужива подршку Вашингтона.

„Турска је снажан члан НАТО-а, што неки људи не схватају. Она има веома јаку армију”, каже Трамп, који истовремено посебно наглашава значајну улогу Ердогана.

Дипломатски аналитичари примећују да су овог пута уочи самита у Анкари на Западу „заборавили” на критике које јако дуго упућују турској влади због прогона опозиционих политичара и критичара режима. Турска је годинама, па и деценијама на удару због непоштовања људских права и слобода и то је један од главних разлога што је Анкара пре десет година практично прекинула приступне преговоре са Бриселом о уласку у Европску унију.

У притвору се више од годину дана налази градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, који је кандидат водеће опозиционе Републиканске народне партије за председника Турске. Он и неколико стотина његових сарадника осумњичени су за више тешких кривичних дела и ако се докаже његова кривица никада неће изаћи из затвора. Суд је недавно после три године поништио и одлуку Конгреса о избору лидера партије ЏХП, коју предводи Озгур Озел због наводног намештања резултата. На чело партије је поново враћен стари председник Кемал Киличдароглу, политичар ограничених домета, који је раније неколико пута претрпео поразе од Ердогана. Иначе, турски председник би могао поново да се кандидује за председника земље, пошто се у провладиним медијима већ најављује промена Устава или превремени избори. Према сада важећим параграфима њему истиче други и последњи петогодишњи мандат. Следећи председнички избори редовно би требало би да се одрже средином 2028. године.

Турска је последњи пут организовала скуп на овом нивоу 2004. године. Анкара је члан војног савеза од 1952. године и има, после САД, најбројнију армију у НАТО-у.