Смена за министра који је одао тајну

Ако се покаже да је службена тајна о преговорима Србије и Сједињених Америчких Држава о случају Ковачевић „процурела” преко неког од министара из кабинета премијера Мирка Цветковића, он ће бити смењен, рекли су за „Политику” извори у Влади Србије. Исти извор тврди да је истрага, којом је било обухваћено 50 особа које су могле да имају информацију о преговорима, а од којих половина седи у министарским фотељама, већ сужена на мањи број осумњичених.

Строга казна, каква је смена министра, сматрају у владајућој коалицији, сасвим је примерена штети коју је одавање тајне нанело држави, а која, осим политичке може бити и економске природе.

У позадини ове, али и свих претходних афера, слажу се истраживачи и аналитичари, али и политичари, јесу међустраначки сукоби и трвења, који су одавно престали да буду карактеристични само за односе власти и опозиције и постали карактеристика односа у коалицијама на власти.

У највећој странци у власти, Демократској странци, потпуно су уверени да је циљ одавања службене тајне о Ковачевићу био да се њима нанесе штетa.

– То је био напад на ДС. Оба министарства укључена у овај случај, дакле Mинистарство правде и спољних послова, држи ДС, тако да је јасно шта је било циљ. Међутим, када све буде обелодањено, а биће по завршетку преговора, штету ће имати онај ко је пласирао информацију. Када све буде јавно видеће се да је једна добра идеја угрожена одавањем службене тајне, а јавност ће тада моћи да процени да ли је требало преговарати или не – каже државни секретар у Mинистарству правде Слободан Хомен.

Највећу штету од одавања ове информације, тврди наш саговорник, имају држава и грађани.

– Највећу корист има опозиција, они који су подржавали Ковачевића и доводили га у скупштину и користили ову прилику за протесте и своју промоцију, дакле радикали, Српска напредна странка и ЛДП. То, наравно, не значи да су они одговорни за одавање тајне. Они су само користили ситуацију, што им је, на крају крајева, као опозицији и посао. А онај ко је одао службену тајну мора да одговара, па макар он био и из ДС-а – додаје Хомен.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, сматра да је све што се догађа у вези са афером ирационално.

– Ирационално је да владајућа коалиција сама себи хоће да науди, али ирационално понашање није некарактеристично за наше политичаре –каже он.

Аферу Ковачевић прате контрадикторне информације које сужавају простор за закључивање, сматра Миодраг Радојевић са Института за политичке студије. Он наглашава да је и за овај случај јако важно ко је и са којим циљем пласирао тајну информацију.

– Природа коалиција које владају од 2000. године до данас таква је да отвара простор за сумњу у добре намере коалиционих партнера у власти. Већ смо чули оптужбе да је неко овим хтео да науди ДС-у и Вуку Јеремићу. Сетите се неких претходних влада које су имале корупционашке афере, а после се испоставило да се радило о спинованим аферама иза којих стоје неке службе безбедности –подсећа Радојевић.

– Грађани не размишљају превише о томе ко пласира неке информације у јавност и какав ефекат тиме жели неко да постигне – каже Светлана Логар, директор истраживања у Стратешком маркетингу.

– Пласирање афера, које је последњих година узело маха, утиче и на рејтинг странака, али сада има једну много погубнију и дугорочнију последицу. Због свега што свакодневно чују и виде људи неповратно губе поверење у институције државе. Такве ствари драматично утичу на људе који су све више разочарани и који више немају поверења ни у једну државну институцију, ни у скупштини, ни у владу. А поверење у политичаре, показују сва истраживања, на самом дну је лествице – додаје Светлана Логар.