Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хаг: постојао план протеривања Албанаца

Хаг: постојао план протеривања Албанаца

Пресуда Хашког трибунала у којој се каже да је постојао удружени злочиначки подухват, односно да су на Косову током 1999. године почињени злочини према Албанцима, сигурно ће бити један од аргумената на који ће се пред Међународним судом правде позивати заговорници независности Косова. Међутим, чак и да је Милан Милутиновић осуђен, питање је колика је тежина тог аргумента с обзиром да је независност проглашена девет година након дешавања који су предмет пресуде, каже у разговору за „Политику” др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије пред Међународним судом правде у спору са БиХ. Он каже да је изненађен изузетно високим казнама на које су осуђени бивши функционери и припадници војске те да је очекивао да ће казна бити знатно блажа.

„Веза између дешавања 1999. године и Декларације о проглашењу независности је доста слаба. Осим тога, ово је првостепена пресуда и оно што је речено не може се сматрати коначно утврђеном истином. Па чак и да се потврди другостепеном пресудом, питање је колико су та дешавања довољан разлог да се прогласи независност”, каже професор Варади.

Србија је затражила саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова.

Адвокат Тома Фила, који је у овом процесу заступао Николу Шаиновића, каже да је једина добра ствар што је бар један човек ослобођен. Међутим, према његовом мишљењу, ослобађајућа пресуда за Милана Милутиновића само је маневар Трибунала који треба да покаже да су судили непристрасно.

„Занемарени су сви докази изведени на суду. Довели смо гомилу сведока који су другачије говорили од онога што се чуло у пресуди, чак су тако говорили и неки сведоци Тужилаштва. Уместо свега тога чули смо пресуду засновану на извештају британске обавештајне службе у коме се каже да је Шаиновић био десна рука Слободана Милошевића”, истиче Фила.

Смисао овакве пресуде је, сматра Фила, да се оправда НАТО бомбардовање Србије, односно да се покаже да су Албанци били у праву што су тражили независност и још више Америка и остали који су признали ту независност.

А према мишљењу адвоката Александра Гајића, који је присуствовао изрицању пресуде у Хагу, проблем није само у драконским казнама већ још више у чињеници да се у пресуди говори о удруженом злочиначком подухвату са циљем да се промени етничка равнотежа на Косову како би Србија тамо задржала власт.

„То је становиште које би требало да нас забрине. Оно ће сигурно бити један од значајних аргумената заговорника независности. Врло је чудно што висина казне зависи од везе оптужених са Милошевићем иако сам Милошевић није осуђен”, каже Гајић и додаје да је ослобађајућа пресуда за Милутиновића била очекивана, будући да није имао великог утицаја на дешавања током 1999. године.

Ј. Церовина

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Ха­шки три­бу­нал осло­бо­дио је ју­че бив­шег пред­сед­ни­ка Ср­би­је Ми­ла­на Ми­лу­ти­но­ви­ћа кри­ви­це за зло­чи­не над ко­сов­ским Ал­бан­ци­ма 1999, а пе­то­ри­ци са­оп­ту­же­них бив­ших по­ли­тич­ких, вој­них и по­ли­циј­ских зва­нич­ни­ка из­ре­као је ка­зне од 15 до 22 го­ди­не за­тво­ра због уче­шћа у „за­јед­нич­ком зло­чи­нач­ком по­ду­хва­ту”.

Ве­ће су­ди­је Ија­на Бо­но­ми­ја осу­ди­ло је на по 22 го­ди­не за­тво­ра та­да­шњег пот­пред­сед­ни­ка Вла­де СР Ју­го­сла­ви­је Ни­ко­лу Ша­и­но­ви­ћа (60); ко­ман­дан­та Тре­ће ар­ми­је Вој­ске Ју­го­сла­ви­је Не­бој­шу Пав­ко­ви­ћа (62) и на­чел­ни­ка Шта­ба МУП на Ко­со­ву Сре­те­на Лу­ки­ћа (55).

Ша­и­но­вић, Пав­ко­вић и Лу­кић су пре­су­дом озна­че­ни као кључ­ни уче­сни­ци „у за­јед­нич­ком зло­чи­нач­ком по­ду­хва­ту” на­сил­ног про­те­ри­ва­ња сто­ти­на хи­ља­да ал­бан­ских ци­ви­ла са Ко­со­ва, од мар­та до ју­на 1999, чи­ји је циљ би­ла – ка­ко је твр­ди­ла и оп­ту­жба – „про­ме­на ет­нич­ке рав­но­те­же ра­ди за­др­жа­ва­ња срп­ске кон­тро­ле” над по­кра­ји­ном.

Они су про­гла­ше­ни кри­вим по свих пет та­ча­ка оп­ту­жни­це – за при­сил­но пре­ме­шта­ње, де­пор­та­ци­је, уби­ства и про­гон ал­бан­ског ста­нов­ни­штва са Ко­со­ва.

Ге­не­ра­ле Дра­го­љу­ба Ој­да­ни­ћа (67) и Вла­ди­ми­ра Ла­за­ре­ви­ћа (59), Три­бу­нал је осу­дио на по 15 го­ди­на за­тво­ра за­то што су „по­ма­га­ли и по­др­жа­ва­ли” по­чи­ње­ње зло­чи­на у окви­ру спро­во­ђе­ња тог по­ду­хва­та, али ни­су има­ли на­ме­ру да Ал­бан­це ма­сов­но ра­се­ле.

Ој­да­нић и Ла­за­ре­вић про­гла­ше­ни су кри­вим за по­ма­га­ње и по­др­жа­ва­ње при­сил­ног пре­ме­шта­ња и де­пор­та­ци­је, а осло­бо­ђе­ни су кри­ви­це по оста­ле три тач­ке.

Осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду Ми­лу­ти­но­ви­ћу, по свих пет та­ча­ка оп­ту­жни­це, ве­ће је обра­зло­жи­ло на­ла­зом да ни­је до­ка­за­но да је он „зна­чај­но до­при­нео за­јед­нич­ком зло­чи­нач­ком по­ду­хва­ту”, бу­ду­ћи да ни­је имао ди­рект­ну кон­тро­лу над сна­га­ма ВЈ и МУП Ср­би­је ко­ји су га спро­во­ди­ли.

Та­ко­ђе, ве­ће је оце­ни­ло да Ми­лу­ти­но­вић ни­је имао овла­шће­ња да спре­чи и ка­зни по­чи­ње­ње зло­чи­на.

Бо­но­ми је ре­као да ће Ми­лу­ти­но­вић, по­сле из­ри­ца­ња пре­су­де, би­ти пу­штен из при­тво­ра у Схе­ве­нин­ге­ну чим то бу­де прак­тич­но мо­гу­ће.

Су­ди­је су пре­су­дом уста­но­ви­ле да је до­ка­за­но да су сна­ге Ср­би­је и СРЈ 1999. про­те­ри­ва­ле хи­ља­де Ал­ба­на­ца са Ко­со­ва ра­ши­ре­ном и ор­га­ни­зо­ва­ном кам­па­њом те­ро­ра, укљу­чу­ју­ћи ма­сов­на уби­ства.

При­хва­та­ју­ћи као до­ка­зан на­вод из оп­ту­жни­це да су та зло­де­ла спро­ве­де­на у окви­ру „за­јед­нич­ког зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та” у ко­јем су уче­ство­ва­ли оп­ту­же­ни, Суд­ско ве­ће је на­зна­чи­ло да је до­каз за то ор­га­ни­зо­ва­ност и ма­сов­ност кам­па­ње, „уз упо­тре­бу зна­чај­них др­жав­них ре­сур­са”, те при­кри­ва­ње те­ла сто­ти­на ал­бан­ских жр­та­ва у ма­сов­ним гроб­ни­ца­ма у Ср­би­ји.

Ве­ће је кон­ста­то­ва­ло да ма­сов­но ра­се­ља­ва­ње Ал­ба­на­ца са Ко­со­ва ни­је би­ло узро­ко­ва­но НА­ТО бом­бар­до­ва­њем, ни­ти су­ко­бом Вој­ске Ју­го­сла­ви­је и МУП Ср­би­је са ОВК, што је твр­ди­ла од­бра­на оп­ту­же­них.

Као до­ка­за­но, су­ди­је су при­хва­ти­ле да су ВЈ и МУП Ср­би­је у 13 оп­шти­на ши­ром Ко­со­ва, по­сле по­чет­ка НА­ТО бом­бар­до­ва­ња 24. мар­та 1999, си­сте­мат­ски на­па­да­ли на­се­ља са ал­бан­ским ста­нов­ни­штвом, мал­тре­ти­ра­ли, пљач­ка­ли и уби­ја­ли ци­ви­ле, на­ре­ђу­ју­ћи им да иду у Ал­ба­ни­ју или Цр­ну Го­ру, те па­ле­ћи њи­хо­ве ку­ће и уни­шта­ва­ју­ћи имо­ви­ну. „Суд­ско ве­ће је уста­но­ви­ло да су сна­ге ВЈ и МУП на­мер­но про­те­ри­ва­ле ал­бан­ско ста­нов­ни­штво на­ре­ђу­ју­ћи му да оде или ства­ра­ју­ћи ат­мос­фе­ру те­ро­ра ка­ко би га на­те­ра­ли да оде”, на­зна­чио је су­ди­ја Бо­но­ми.

По ње­го­вим ре­чи­ма, пре­су­дом је као до­ка­за­но уста­но­вље­но и да су срп­ске сна­ге, кра­јем мар­та 1999, по­чи­ни­ле ма­сов­на уби­ства сто­ти­на Ал­ба­на­ца, укљу­чу­ју­ћи же­не и де­цу, у Ђа­ко­ви­ци, Це­ли­на­ма, Бе­лој Цр­кви, Ма­лој Кру­ши и Су­вој Ре­ци.

Те­ла не­ких од уби­је­них ка­сни­је су про­на­ђе­на у ма­сов­ној гроб­ни­ци у Ба­тај­ни­ци, на­гла­сио је су­ди­ја Бо­но­ми.

У за­вр­шној ре­чи, у ле­то про­шле го­ди­не, ту­жи­о­ци су твр­ди­ли да су до­ка­за­ли кри­ви­цу свих оп­ту­же­них и за­тра­жи­ли да они бу­ду осу­ђе­ни на ка­зне из­ме­ђу 20 го­ди­на за­тво­ра и до­жи­вот­ног за­тво­ра.

На­су­прот то­ме, бра­ни­о­ци су то­ком сво­јих за­вр­шних из­ла­га­ња твр­ди­ли да не­ма до­ка­за за кри­ви­цу оп­ту­же­них и да их сто­га Суд­ско ве­ће мо­ра осло­бо­ди­ти.

Пре­су­ду је из­ре­кло Суд­ско ве­ће пред­се­да­ва­ју­ћег Ија­на Бо­но­ми­ја из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, у ко­јем су још Цве­та­на Ка­ме­но­ва из Бу­гар­ске и Али На­ваз Чо­у­хан из Па­ки­ста­на.

Су­ђе­ње Ми­лу­ти­но­ви­ћу и са­оп­ту­же­ни­ма по­че­ло је 10. ју­ла 2006, а за­вр­ше­но је у ав­гу­сту про­шле го­ди­не. То­ком до­ка­зног по­ступ­ка, ту­жи­о­ци су из­ве­ли 112 све­до­ка, а од­бра­на 120 све­до­ка.

Оп­ту­же­ни Ша­и­но­вић и Ој­да­нић су у при­тво­ру Три­бу­на­ла од про­ле­ћа 2002, а Ми­лу­ти­но­вић од ја­ну­а­ра 2003, ка­да су се до­бро­вољ­но пре­да­ли. Ге­не­ра­ли Пав­ко­вић, Ла­за­ре­вић и Лу­кић до­бро­вољ­но су се пре­да­ли су­ду 2005.

Вре­ме про­ве­де­но у при­тво­ру оп­ту­же­ни­ма ће би­ти ура­чу­на­то у ка­зну.

Бе­та

Коментари163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.