Државни медији у Мађарској без информативног програма

 ​Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Бу­дим­пе­шта – Ма­ђар­ска ме­диј­ска сце­на ових да­на до­жи­вља­ва је­дан од нај­дра­ма­тич­ни­јих пе­ри­о­да у сво­јој но­ви­јој исто­ри­ји, има­ју­ћи у ви­ду да је ин­фор­ма­тив­ни про­грам јав­ног те­ле­ви­зиј­ског ка­на­ла М1 при­вре­ме­но об­у­ста­вљен, да је пор­тал „Хи­ра­до” пре­стао да об­ја­вљу­је ве­сти и да је др­жав­ни Ра­дио Ко­шут, уме­сто ре­дов­ног ин­фор­ма­тив­ног про­гра­ма, по­чео да еми­ту­је му­зич­ке са­др­жа­је. Реч је о од­лу­ци ко­ја пред­ста­вља по­че­так на­ја­вље­не све­о­бу­хват­не ре­фор­ме ме­диј­ског си­сте­ма на­кон сме­не вла­сти и до­ла­ска стран­ке Ти­са пре­ми­је­ра Пе­те­ра Ма­ђа­ра.

„Јав­ни ме­диј­ски сер­вис не сме да ла­же. Из­ви­ња­ва­мо се што смо то то­ком ду­гих го­ди­на ипак чи­ни­ли. Јав­ни ме­диј­ски сер­вис се са­да тран­сфор­ми­ше ка­ко би убу­ду­ће био не­за­ви­сан и ве­ро­до­сто­јан. Ин­фор­ма­тив­ни про­грам је при­вре­ме­но об­у­ста­вљен. Оста­ни­те уз нас”, ин­фор­ма­ци­ја је ко­ја се у уто­рак по­ја­ви­ла пред гле­да­о­ци­ма др­жав­ног ТВ ка­на­ла М1.

Пре­ма са­оп­ште­њу ко­је је пре­не­ла аген­ци­ја MTI, те­ле­ви­зи­ја М1 на­ста­вља еми­то­ва­ње „у при­вре­ме­ном ре­жи­му са филм­ским и до­ку­мен­тар­ним про­гра­мом, док ће се ин­фор­ма­тив­не еми­си­је по­сте­пе­но вра­ћа­ти тек на­кон име­но­ва­ња но­вог ру­ко­вод­ства ре­дак­ци­је”. Исти прин­цип ва­жи и за Ра­дио Ко­шут, чи­ју је ин­фор­ма­тив­ну функ­ци­ју при­вре­ме­но за­ме­нио му­зич­ки про­грам. Спорт­ски ка­нал М4 Спорт и оста­ли про­гра­ми јав­ног сер­ви­са на­ста­вља­ју рад без ве­ћих из­ме­на.

По­сле убе­дљи­ве по­бе­де стран­ке Ти­са на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма у апри­лу, но­ви пре­ми­јер Пе­тер Ма­ђар на­ја­вио је да ће је­дан од пр­вих по­те­за ње­го­ве вла­де би­ти об­у­ста­вља­ње ин­фор­ма­тив­ног про­гра­ма јав­ног сер­ви­са док се не ус­по­ста­ве усло­ви за, ка­ко је на­вео, „објек­тив­но и не­при­стра­сно но­ви­нар­ство”. Он је на дру­штве­ним мре­жа­ма ак­ту­ел­ну од­лу­ку опи­сао као „исто­риј­ски крај про­па­ган­де”, ис­ти­чу­ћи да је јав­ни сер­вис го­ди­на­ма функ­ци­о­ни­сао као по­ли­тич­ки ин­стру­мент, а не као не­за­ви­сна ме­диј­ска ин­сти­ту­ци­ја. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, циљ ре­фор­ме ни­је га­ше­ње јав­ног сер­ви­са, већ ње­го­ва те­мељ­на про­фе­си­о­нал­на об­но­ва.

Ма­ђар­ски ме­ди­ји, ме­ђу ко­ји­ма и „Те­лекс”, ја­ви­ли су да су у се­ди­шту јав­ног сер­ви­са већ за­по­че­ле ка­дров­ске про­ме­не. По­је­ди­ни глав­ни и од­го­вор­ни уред­ни­ци раз­ре­ше­ни су ду­жно­сти, а при­вре­ме­ни ме­наџ­мент пре­у­зео је упра­вља­ње ин­фор­ма­тив­ним сек­то­ром. Пре­ма тим из­ве­шта­ји­ма, но­во ру­ко­вод­ство тре­ба­ло би да бу­де иза­бра­но пу­тем јав­ног кон­кур­са, а вла­сти на­ја­вљу­ју ус­по­ста­вља­ње ме­ха­ни­за­ма ко­ји ће га­ран­то­ва­ти ве­ћу уре­ђи­вач­ку не­за­ви­сност, про­фе­си­о­нал­не стан­дар­де и ве­ћу тран­спа­рент­ност ра­да ре­дак­ци­ја.

Док Вла­да ме­диј­ску ре­фор­му пред­ста­вља као нео­п­хо­дан ко­рак ка ус­по­ста­вља­њу не­за­ви­сног јав­ног сер­ви­са, опо­зи­ци­ја оку­пље­на око Фи­де­са оштро је кри­ти­ку­је. Бив­ши пре­ми­јер Вик­тор Ор­бан оце­нио је да је реч о „де­спот­ском по­те­зу” но­ве вла­сти и по­звао гра­ђа­не да ве­сти пра­те пре­ко при­ват­них ме­ди­ја бли­ских ње­го­вој по­ли­тич­кој оп­ци­ји.

С дру­ге стра­не, број­ни ме­диј­ски ана­ли­ти­ча­ри ис­ти­чу да је ре­фор­ма јав­ног сер­ви­са би­ла јед­но од кључ­них пред­из­бор­них обе­ћа­ња но­ве вла­де, али упо­зо­ра­ва­ју да ће њен успех за­ви­си­ти од на­чи­на на ко­ји ће би­ти спро­ве­де­на.

Број­ни ана­ли­ти­ча­ри по­вла­че па­ра­ле­ле са Пољ­ском, где је вла­да До­нал­да Ту­ска кра­јем 2023. го­ди­не по­кре­ну­ла ду­бо­ку ре­фор­му јав­них ме­ди­ја на­кон сме­не на­ци­о­нал­но-кон­зер­ва­тив­не вла­сти. И у том слу­ча­ју јав­ни сер­вис био је при­вре­ме­но ре­ор­га­ни­зо­ван, што је иза­зва­ло сна­жне по­ли­тич­ке и прав­не рас­пра­ве.

Ма­ђар­ски слу­чај, ме­ђу­тим, има до­дат­ну спе­ци­фич­ност, јер су ме­диј­ске про­ме­не део ши­рег про­це­са ин­сти­ту­ци­о­нал­них ре­фор­ми ко­је укљу­чу­ју из­ме­не за­ко­на, бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и ре­кон­струк­ци­ју др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја.

Пре­ма на­ја­ва­ма ма­ђар­ске вла­де, ин­фор­ма­тив­ни про­грам јав­ног сер­ви­са би­ће по­но­во ус­по­ста­вљен на­кон из­бо­ра но­вог ру­ко­вод­ства и усва­ја­ња но­вих про­фе­си­о­нал­них стан­дар­да. До та­да ће јав­ни сер­вис на­ста­ви­ти еми­то­ва­ње кул­тур­ног, до­ку­мен­тар­ног, обра­зов­ног и спорт­ског про­гра­ма.

„Не­за­ви­сан јав­ни сер­вис не гра­ди се сме­ном јед­не гру­пе уред­ни­ка дру­гом, већ ус­по­ста­вља­њем пра­ви­ла ко­ја ће ва­жи­ти без об­зи­ра на то ко је на вла­сти”, оце­нио је про­фе­сор ме­диј­ских сту­ди­ја са Цен­трал­но­е­вроп­ског уни­вер­зи­те­та Пе­тер Ба­јо­ми-Ла­зар, ко­ји го­ди­на­ма ис­тра­жу­је ста­ње ме­диј­ских сло­бо­да у Ма­ђар­ској.

Он је у ви­ше на­вра­та упо­зо­ра­вао да је ду­го­роч­ни иза­зов из­гра­ди­ти си­стем у ко­јем ће уре­ђи­вач­ка не­за­ви­сност би­ти за­шти­ће­на за­ко­ном, про­фе­си­о­нал­ним стан­дар­ди­ма и ин­сти­ту­ци­о­нал­ним ме­ха­ни­зми­ма, а не по­ли­тич­ком во­љом ак­ту­ел­не вла­сти.

Слич­ну оце­ну из­не­ли су и пред­став­ни­ци европ­ских ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се ба­ве сло­бо­дом ме­ди­ја, на­гла­ша­ва­ју­ћи да ће ре­фор­ма би­ти успе­шна са­мо ако ре­зул­ти­ра плу­ра­ли­стич­ким ин­фор­ма­тив­ним про­гра­мом, рав­но­прав­ним при­сту­пом раз­ли­чи­тих по­ли­тич­ких ак­те­ра и трај­ним ја­ча­њем уре­ђи­вач­ке ауто­но­ми­је. У су­прот­ном, упо­зо­ра­ва­ју, по­сто­ји ри­зик да је­дан мо­дел по­ли­тич­ког ути­ца­ја бу­де за­ме­њен дру­гим, што не би пред­ста­вља­ло су­штин­ску ре­фор­му јав­ног сер­ви­са.