Не може у Никшићу, може у Албанији

Никшић – У Скадру данас наставља са радом школа на српском језику. У овом граду се 28. фебруара обележава годишњица обнављања школе на српском језику, коју је пре скоро 73 године укинуо краљ Зогу. Захваљујући српско-црногорском удружењу Розафа-Морача и Влади Албаније која је дала сагласност, настављено је са извођењем наставе у Скадру, граду у коме живи око 30.000 Срба и Црногораца.

Ово удружење је уз Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије обезбедило бесплатну наставу за око педесеторо деце, младе Србе и Црногорце који живе у Албанији

– Радосни смо што смо у прилици да обележимо јубилеј и годину дана рада ове школе на српском језику за коју влада велико интересовање у овом делу Албаније. Нема простора ни наставног кадра у овом тренутку да бисмо удовољили бројне захтеве, али сам уверен да ће у наредном периоду бити више места, односно школа за све оне који желе да уче српски језик, рекао је председник удружења „Розафа-Морача” Павло Јакоја Брајовић и истакао да је Влада Албаније изразила спремност да помогне у отварању још школа на српском језику. По његовим речима недавно је заменик министра иностраних послова Антон Гуракући предао мањинама у овој држави документ савета Европе написан на матерњем језику.

– Тај документ смо и ми добили на српском језику и он говори о положају националних мањина у Албанији. То што су написали на српском језику нама много значи. То је велики корак у поштовању нашег идентитета нагласио је Јакоја.

Светозар Ћираковић, отпуштени професор српског језика који је септембра 2004. године остао без посла у никшићкој гимназији зато што је дигао глас и протестовао против преименовања српског језика као и његових 26 колега из Никшића и Херцег Новог нашао је посао у Скадру. Може у Албанији да предаје српски језик и књижевност, а није могао у Никшићу у то време, иако је у Уставу државе Црне Горе тада стајало да је у службеној употреби српски језик.

– Добио сам благослов митрополита Амфилохија да могу да учим децу на језику којим су говорили њихови преци у Албанији и где је настава извођена све до пре више од седам деценија. Није ми тешко то што морам да путујем до Скадра и назад, јер сам заиста пресрећан када сам видио како деца и одрасли желе да науче српски језик, каже Ћираковић.–Једна генерација је већ изашла из ове школе и задовољан сам што су моји ђаци савладали оно што смо пола године учили.