Анђелина жртва заштитила децу у Србији

Про­шло је де­сет го­ди­на од ка­да је, та­да тро­го­ди­шња Ан­ђе­ли­на Сте­фа­но­вић, си­ло­ва­на и уби­је­на у Вра­та­ни­ци код За­је­ча­ра.

Зло­чин ко­ји је по­тре­сао чи­та­ву Ср­би­ју по­чи­нио је Вла­ди­ца Рај­ко­вић, ко­ји је у тре­нут­ку из­вр­ше­ња кри­вич­них де­ла имао 37 го­ди­на и ко­ји је, ка­ко се ка­сни­је ис­по­ста­ви­ло, од ра­ни­је имао еле­мен­те де­ви­јант­ног по­на­ша­ња.

Ви­ши суд у За­је­ча­ру га је због из­вр­ше­ња кри­вич­ног де­ла си­ло­ва­ње и кри­вич­ног де­ла те­шко уби­ство, али и још јед­ног кри­вич­ног де­ла уби­ства, ко­је је прет­хо­ди­ло зло­чи­ну над ма­лом Ан­ђе­ли­ном, осу­дио на је­дин­стве­ну ка­зну за­тво­ра у тра­ја­њу од 40 го­ди­на.

– Чи­та­ва на­ша јав­ност би­ла је по­тре­се­на овим до­га­ђа­јем и тај пе­ри­од за све нас у Ср­би­ји, па и за ме­не као пу­но­моћ­ни­ка по­ро­ди­це оште­ће­не, био је ве­о­ма стре­сан и сви смо жељ­но иш­че­ки­ва­ли ко­на­чан ис­ход овог суд­ског по­ступ­ка, на­да­ју­ћи се да ће окри­вље­ном би­ти из­ре­че­на нај­стро­жа ка­зна. Од­мах по са­зна­њу за овај стра­ви­чан зло­чин, ме­не су кон­так­ти­ра­ли љу­ди из Фон­да­ци­је „Ти­ја­на Ју­рић” са по­зи­вом да у свој­ству пу­но­моћ­ни­ка за­сту­пам по­ро­ди­цу оште­ће­не, што сам ја и при­хва­ти­ла – ис­при­ча­ла је за „По­ли­ти­ку” адво­кат Ма­ја Ата­на­ско­вић.

При­се­ћа­ју­ћи се то­ка су­ђе­ња, на­по­ме­ну­ла је да је кри­вич­ни по­сту­пак у овом пред­ме­ту тра­јао ре­ла­тив­но крат­ко за на­ше при­ли­ке – од мо­мен­та из­вр­ше­ња де­ла, па до прав­но­сна­жног окон­ча­ња по­ступ­ка про­те­кло је тек не­што ви­ше од го­ди­ну да­на.

– И ту­жи­ла­штво у то­ку ис­тра­ге, и суд на­кон оп­ту­же­ња, би­ли су ве­о­ма ефи­ка­сни у во­ђе­њу по­ступ­ка. Као што је и јав­но­сти по­зна­то, ток по­ступ­ка био је ве­о­ма стре­сан и сва­ком нор­мал­ном и здра­вом чо­ве­ку из­у­зет­но је те­шко би­ло слу­ша­ти из­но­ше­ње од­бра­не окри­вље­ног, где он хлад­но­крв­но опи­су­је рад­ње ко­је је кри­тич­ном при­ли­ком пред­у­зео на ште­ту тро­го­ди­шње Ан­ђе­ли­не – ка­за­ла је на­ша са­го­вор­ни­ца.

У то вре­ме спе­ку­ли­са­ло се о хлад­но­крв­но­сти ко­ју је по­чи­ни­лац по­ка­зао и чи­ње­ни­ци да на­кон из­вр­ше­ног де­ла, по­што је де­те не­при­мет­но од­вео с јед­ног ро­ђен­да­на и по­чи­нио зло­чин, ни­је по­ка­зао зна­ке ка­ја­ња.

– Осу­ђе­ни Вла­ди­ца Рај­ко­вић је у сво­јој од­бра­ни на глав­ном пре­тре­су, по­ред оста­лог, на­вео да је кри­тич­ном при­ли­ком био у ал­ко­хо­ли­са­ном ста­њу и да се „спо­та­као”, па је ма­ло­лет­на Ан­ђе­ли­на, ко­ју је но­сио „на кр­ка­че”, на­вод­но та­ко па­ла и уда­ри­ла сво­јом гла­вом или ли­цем у ка­мен, те је, по ње­го­вим на­во­ди­ма, на тај на­чин де­вој­чи­ца стра­да­ла. Та­ко­ђе, не­ги­рао је да је об­љу­био де­те. На­рав­но, из об­дук­ци­о­ног на­ла­за, фо­то­до­ку­мен­та­ци­је, ис­ка­за све­до­ка и свих дру­ги до­ка­зи ко­ји су из­ве­де­ни у то­ку по­ступ­ка на не­сум­њив на­чин је утвр­ђе­но да је Вла­ди­ца Рај­ко­вић из­вр­шио те­шко уби­ство ко­јем је прет­хо­ди­ла об­љу­ба над тро­го­ди­шњим де­те­том, као и да је том при­ли­ком по­сту­пао у ста­њу ура­чун­љи­во­сти и са ди­рект­ним уми­шља­јем. Из хлад­но­крв­ног ис­ка­за окри­вље­ног пред ту­жи­ла­штвом, али и на глав­ном пре­тре­су пред су­дом, ни­сам сте­кла ути­сак да се Вла­ди­ца Рај­ко­вић по­ка­јао због учи­ње­ног де­ла. На­про­тив, ни­је по­ка­зао ни нај­ма­њи мо­гу­ћи сте­пен ем­па­ти­је пре­ма жр­тви, ни­ти пре­ма по­ро­ди­ци стра­да­ле де­вој­чи­це. Упра­во из ових раз­ло­га, за­и­ста је те­шко би­ло пра­ти­ти ток овог по­ступ­ка – при­се­ти­ла се пу­но­моћ­ни­ца по­ро­ди­це.

По­сле зло­чи­на ком­ши­је су го­во­ри­ле о де­ви­јант­ном по­на­ша­њу по­чи­ни­о­ца уз на­во­де да је за­да­вио бив­шу емо­тив­ну парт­нер­ку, као и да је у не­ко­ли­ко на­вра­та си­ло­вао до­ма­ће жи­во­ти­ње. На­ша са­го­вор­ни­ца је ка­за­ла да је до мо­мен­та до­но­ше­ња пре­су­де у по­ступ­ку пред Ви­шим су­дом у За­је­ча­ру исти био нео­су­ђи­ван.

– Да­кле, прав­но гле­да­но, до до­но­ше­ња ове пре­су­де, Вла­ди­ца Рај­ко­вић ни­је вр­шио дру­га кри­вич­на де­ла због ко­јих би био прав­но­сна­жно осу­ђен и суд при­ли­ком до­но­ше­ња од­лу­ке ни­је мо­гао да узме у об­зир ни­шта дру­го до чи­ње­ни­це да је осу­ђе­ни до тог мо­мен­та нео­су­ђи­ва­но ли­це. А да ли су про­тив Вла­ди­це Рај­ко­ви­ћа ра­ни­је би­ле под­но­ше­не кри­вич­не при­ја­ве или дру­ге при­ја­ве услед вид­них де­ви­ја­ци­ја, ме­ни то ни­је по­зна­то – ре­кла је за наш лист.

Прав­но­сна­жном пре­су­дом Ви­шег су­да у За­је­ча­ру Вла­ди­ци Рај­ко­ви­ћу из­ре­че­на је је­дин­стве­на ка­зна за­тво­ра у тра­ја­њу од 40 го­ди­на за­тво­ра, што је у мо­мен­ту из­вр­ше­ња кри­вич­ног де­ла и до­но­ше­ња пре­су­де би­ла нај­стро­жа ка­зна ко­ја се по за­ко­ну мо­гла из­ре­ћи. Осу­ђе­ном Рај­ко­ви­ћу су прет­ход­но утвр­ђе­не по­је­ди­нач­не ка­зне за­тво­ра: за те­шко уби­ство Ан­ђе­ли­не у тра­ја­њу од 40 го­ди­на за­тво­ра, са си­ло­ва­ње ма­ло­лет­не де­вој­чи­це у тра­ја­њу од 15 го­ди­на за­тво­ра, као и 15 го­ди­на за­тво­ра за дру­го де­ло уби­ства, али из чл. 113 КЗ-а, за ко­је му се су­ди­ло у истом по­ступ­ку.

На пи­та­ње мо­же ли Вла­ди­ца Рај­ко­вић до­би­ти услов­ни от­пуст по­сле две тре­ћи­не из­ре­че­не ка­зне и уко­ли­ко се у то­ку из­др­жа­ва­ња ка­зне то­ли­ко по­пра­вио да се са осно­вом мо­же оче­ки­ва­ти да ће се на сло­бо­ди до­бро вла­да­ти, а на­ро­чи­то да до ис­те­ка вре­ме­на за ко­је је из­ре­че­на ка­зна не­ће учи­ни­ти но­во кри­вич­но де­ло, на­ша са­го­вор­ни­ца од­го­во­ри­ла је крат­ко – не.

– За­ко­ном о по­себ­ним ме­ра­ма за спре­ча­ва­ње вр­ше­ња кри­вич­них де­ла про­тив пол­не сло­бо­де пре­ма ма­ло­лет­ним ли­ци­ма из­ри­чи­то је про­пи­са­но да се не мо­же услов­но от­пу­сти­ти учи­ни­лац кри­вич­них де­ла про­тив пол­не сло­бо­де из­вр­ше­них пре­ма ма­ло­лет­ни­ци­ма, а ме­ђу ко­ји­ма је и кри­вич­но де­ло из чл. 178 ст. 4 за ко­је је осу­ђен Вла­ди­ца Рај­ко­вић. Да­кле, у кон­крет­ном слу­ча­ју, Вла­ди­ца Рај­ко­вић не мо­же до­би­ти услов­ни от­пуст – за­кљу­чи­ла је адво­ка­ти­ца Ма­ја Ата­на­ско­вић.

Си­ло­ва­ње и уби­ство тро­го­ди­шње Ан­ђе­ли­не Сте­фа­но­вић био је по­вод да адво­ка­ти­ца Ма­ја Ата­на­ско­вић на­пи­ше пред­лог из­ме­на Кри­вич­ног за­ко­ни­ка и пред­ло­жи у име Фон­да­ци­је „Ти­ја­на Ју­рић” уво­ђе­ње ка­зне до­жи­вот­ног за­тво­ра.

На­кон овог слу­ча­ја, у до­го­во­ру са са­да­шњим пред­сед­ни­ком Цен­тра за не­ста­лу и зло­ста­вља­ну де­цу, Ата­на­ско­ви­ће­ва је ана­ли­зи­ра­ла мо­гу­ће про­ме­не и мањ­ка­во­сти та­да­шњег ка­зне­ног си­сте­ма, ка­ко би се сма­њио број ових кри­вич­них де­ла.

Смрт ма­ле Ан­ђе­ли­не до­вео је до то­га да Ср­би­ја 1. де­цем­бра 2019. го­ди­не до­би­је ка­зну до­жи­вот­ног за­тво­ра.