Anđelina žrtva zaštitila decu u Srbiji

Pro­šlo je de­set go­di­na od ka­da je, ta­da tro­go­di­šnja An­đe­li­na Ste­fa­no­vić, si­lo­va­na i ubi­je­na u Vra­ta­ni­ci kod Za­je­ča­ra.

Zlo­čin ko­ji je po­tre­sao či­ta­vu Sr­bi­ju po­či­nio je Vla­di­ca Raj­ko­vić, ko­ji je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja kri­vič­nih de­la imao 37 go­di­na i ko­ji je, ka­ko se ka­sni­je is­po­sta­vi­lo, od ra­ni­je imao ele­men­te de­vi­jant­nog po­na­ša­nja.

Vi­ši sud u Za­je­ča­ru ga je zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la si­lo­va­nje i kri­vič­nog de­la te­ško ubi­stvo, ali i još jed­nog kri­vič­nog de­la ubi­stva, ko­je je pret­ho­di­lo zlo­či­nu nad ma­lom An­đe­li­nom, osu­dio na je­din­stve­nu ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju od 40 go­di­na.

– Či­ta­va na­ša jav­nost bi­la je po­tre­se­na ovim do­ga­đa­jem i taj pe­ri­od za sve nas u Sr­bi­ji, pa i za me­ne kao pu­no­moć­ni­ka po­ro­di­ce ošte­će­ne, bio je ve­o­ma stre­san i svi smo želj­no iš­če­ki­va­li ko­na­čan is­hod ovog sud­skog po­stup­ka, na­da­ju­ći se da će okri­vlje­nom bi­ti iz­re­če­na naj­stro­ža ka­zna. Od­mah po sa­zna­nju za ovaj stra­vi­čan zlo­čin, me­ne su kon­tak­ti­ra­li lju­di iz Fon­da­ci­je „Ti­ja­na Ju­rić” sa po­zi­vom da u svoj­stvu pu­no­moć­ni­ka za­stu­pam po­ro­di­cu ošte­će­ne, što sam ja i pri­hva­ti­la – is­pri­ča­la je za „Po­li­ti­ku” advo­kat Ma­ja Ata­na­sko­vić.

Pri­se­ća­ju­ći se to­ka su­đe­nja, na­po­me­nu­la je da je kri­vič­ni po­stu­pak u ovom pred­me­tu tra­jao re­la­tiv­no krat­ko za na­še pri­li­ke – od mo­men­ta iz­vr­še­nja de­la, pa do prav­no­sna­žnog okon­ča­nja po­stup­ka pro­te­klo je tek ne­što vi­še od go­di­nu da­na.

– I tu­ži­la­štvo u to­ku is­tra­ge, i sud na­kon op­tu­že­nja, bi­li su ve­o­ma efi­ka­sni u vo­đe­nju po­stup­ka. Kao što je i jav­no­sti po­zna­to, tok po­stup­ka bio je ve­o­ma stre­san i sva­kom nor­mal­nom i zdra­vom čo­ve­ku iz­u­zet­no je te­ško bi­lo slu­ša­ti iz­no­še­nje od­bra­ne okri­vlje­nog, gde on hlad­no­krv­no opi­su­je rad­nje ko­je je kri­tič­nom pri­li­kom pred­u­zeo na šte­tu tro­go­di­šnje An­đe­li­ne – ka­za­la je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

U to vre­me spe­ku­li­sa­lo se o hlad­no­krv­no­sti ko­ju je po­či­ni­lac po­ka­zao i či­nje­ni­ci da na­kon iz­vr­še­nog de­la, po­što je de­te ne­pri­met­no od­veo s jed­nog ro­đen­da­na i po­či­nio zlo­čin, ni­je po­ka­zao zna­ke ka­ja­nja.

– Osu­đe­ni Vla­di­ca Raj­ko­vić je u svo­joj od­bra­ni na glav­nom pre­tre­su, po­red osta­log, na­veo da je kri­tič­nom pri­li­kom bio u al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju i da se „spo­ta­kao”, pa je ma­lo­let­na An­đe­li­na, ko­ju je no­sio „na kr­ka­če”, na­vod­no ta­ko pa­la i uda­ri­la svo­jom gla­vom ili li­cem u ka­men, te je, po nje­go­vim na­vo­di­ma, na taj na­čin de­voj­či­ca stra­da­la. Ta­ko­đe, ne­gi­rao je da je ob­lju­bio de­te. Na­rav­no, iz ob­duk­ci­o­nog na­la­za, fo­to­do­ku­men­ta­ci­je, is­ka­za sve­do­ka i svih dru­gi do­ka­zi ko­ji su iz­ve­de­ni u to­ku po­stup­ka na ne­sum­njiv na­čin je utvr­đe­no da je Vla­di­ca Raj­ko­vić iz­vr­šio te­ško ubi­stvo ko­jem je pret­ho­di­la ob­lju­ba nad tro­go­di­šnjim de­te­tom, kao i da je tom pri­li­kom po­stu­pao u sta­nju ura­čun­lji­vo­sti i sa di­rekt­nim umi­šlja­jem. Iz hlad­no­krv­nog is­ka­za okri­vlje­nog pred tu­ži­la­štvom, ali i na glav­nom pre­tre­su pred su­dom, ni­sam ste­kla uti­sak da se Vla­di­ca Raj­ko­vić po­ka­jao zbog uči­nje­nog de­la. Na­pro­tiv, ni­je po­ka­zao ni naj­ma­nji mo­gu­ći ste­pen em­pa­ti­je pre­ma žr­tvi, ni­ti pre­ma po­ro­di­ci stra­da­le de­voj­či­ce. Upra­vo iz ovih raz­lo­ga, za­i­sta je te­ško bi­lo pra­ti­ti tok ovog po­stup­ka – pri­se­ti­la se pu­no­moć­ni­ca po­ro­di­ce.

Po­sle zlo­či­na kom­ši­je su go­vo­ri­le o de­vi­jant­nom po­na­ša­nju po­či­ni­o­ca uz na­vo­de da je za­da­vio biv­šu emo­tiv­nu part­ner­ku, kao i da je u ne­ko­li­ko na­vra­ta si­lo­vao do­ma­će ži­vo­ti­nje. Na­ša sa­go­vor­ni­ca je ka­za­la da je do mo­men­ta do­no­še­nja pre­su­de u po­stup­ku pred Vi­šim su­dom u Za­je­ča­ru isti bio neo­su­đi­van.

– Da­kle, prav­no gle­da­no, do do­no­še­nja ove pre­su­de, Vla­di­ca Raj­ko­vić ni­je vr­šio dru­ga kri­vič­na de­la zbog ko­jih bi bio prav­no­sna­žno osu­đen i sud pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ke ni­je mo­gao da uzme u ob­zir ni­šta dru­go do či­nje­ni­ce da je osu­đe­ni do tog mo­men­ta neo­su­đi­va­no li­ce. A da li su pro­tiv Vla­di­ce Raj­ko­vi­ća ra­ni­je bi­le pod­no­še­ne kri­vič­ne pri­ja­ve ili dru­ge pri­ja­ve usled vid­nih de­vi­ja­ci­ja, me­ni to ni­je po­zna­to – re­kla je za naš list.

Prav­no­sna­žnom pre­su­dom Vi­šeg su­da u Za­je­ča­ru Vla­di­ci Raj­ko­vi­ću iz­re­če­na je je­din­stve­na ka­zna za­tvo­ra u tra­ja­nju od 40 go­di­na za­tvo­ra, što je u mo­men­tu iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la i do­no­še­nja pre­su­de bi­la naj­stro­ža ka­zna ko­ja se po za­ko­nu mo­gla iz­re­ći. Osu­đe­nom Raj­ko­vi­ću su pret­hod­no utvr­đe­ne po­je­di­nač­ne ka­zne za­tvo­ra: za te­ško ubi­stvo An­đe­li­ne u tra­ja­nju od 40 go­di­na za­tvo­ra, sa si­lo­va­nje ma­lo­let­ne de­voj­či­ce u tra­ja­nju od 15 go­di­na za­tvo­ra, kao i 15 go­di­na za­tvo­ra za dru­go de­lo ubi­stva, ali iz čl. 113 KZ-a, za ko­je mu se su­di­lo u istom po­stup­ku.

Na pi­ta­nje mo­že li Vla­di­ca Raj­ko­vić do­bi­ti uslov­ni ot­pust po­sle dve tre­ći­ne iz­re­če­ne ka­zne i uko­li­ko se u to­ku iz­dr­ža­va­nja ka­zne to­li­ko po­pra­vio da se sa osno­vom mo­že oče­ki­va­ti da će se na slo­bo­di do­bro vla­da­ti, a na­ro­či­to da do is­te­ka vre­me­na za ko­je je iz­re­če­na ka­zna ne­će uči­ni­ti no­vo kri­vič­no de­lo, na­ša sa­go­vor­ni­ca od­go­vo­ri­la je krat­ko – ne.

– Za­ko­nom o po­seb­nim me­ra­ma za spre­ča­va­nje vr­še­nja kri­vič­nih de­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de pre­ma ma­lo­let­nim li­ci­ma iz­ri­či­to je pro­pi­sa­no da se ne mo­že uslov­no ot­pu­sti­ti uči­ni­lac kri­vič­nih de­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de iz­vr­še­nih pre­ma ma­lo­let­ni­ci­ma, a me­đu ko­ji­ma je i kri­vič­no de­lo iz čl. 178 st. 4 za ko­je je osu­đen Vla­di­ca Raj­ko­vić. Da­kle, u kon­kret­nom slu­ča­ju, Vla­di­ca Raj­ko­vić ne mo­že do­bi­ti uslov­ni ot­pust – za­klju­či­la je advo­ka­ti­ca Ma­ja Ata­na­sko­vić.

Si­lo­va­nje i ubi­stvo tro­go­di­šnje An­đe­li­ne Ste­fa­no­vić bio je po­vod da advo­ka­ti­ca Ma­ja Ata­na­sko­vić na­pi­še pred­log iz­me­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka i pred­lo­ži u ime Fon­da­ci­je „Ti­ja­na Ju­rić” uvo­đe­nje ka­zne do­ži­vot­nog za­tvo­ra.

Na­kon ovog slu­ča­ja, u do­go­vo­ru sa sa­da­šnjim pred­sed­ni­kom Cen­tra za ne­sta­lu i zlo­sta­vlja­nu de­cu, Ata­na­sko­vi­će­va je ana­li­zi­ra­la mo­gu­će pro­me­ne i manj­ka­vo­sti ta­da­šnjeg ka­zne­nog si­ste­ma, ka­ko bi se sma­njio broj ovih kri­vič­nih de­la.

Smrt ma­le An­đe­li­ne do­veo je do to­ga da Sr­bi­ja 1. de­cem­bra 2019. go­di­ne do­bi­je ka­znu do­ži­vot­nog za­tvo­ra.