Котрљање лопте ради обртања пара

Остало је још да се одиграју полуфинале и финале, па да сазнамо коме ће на XXIII светском првенству да припадне Фифин Златан пехар. Због тога се, званично, и игра, а у ствари је повод за поделу правог блага. Прво место доноси 50 милиона долара! Друго 33, треће 29, а савез, чија репрезентација има најслабији учинак, биће богатији за 10 и по милиона. Фифа је за ту сврху издвојила 655 милиона долара, што је за 215 милиона више него на прошлом шампионату.

Зарада, и то таква од које се врти у глави, и јесте прави разлог да се дође на овај турнир, а и да се буде његов домаћин. Само такмичење је декорација за млаћење пара. И чим се преброји оно што је легло на рачун у банци почињу да се праве бизнис-планови за следећи фудбалски панађур.

А да би продаја ишла што боље роба се хвали на сва уста. У рекламне сврхе је све добро, па чак и оно што је, наизглед, намењено само фудбалским фанатицима. Али, кад готово на свакој утакмици буде неки „историјски први пут”, кад се рекорди, неки, рекло би се, и без икаквог смисла, проналазе сваки дан све то привлачи пажњу и сами тим диже цену.

Меси је поставио рекорд по броју датих голова на светским првенствима, Роналдо је на свих шест шампионата на којима је играо дао бар по један гол, ови су ово, они су оно... И у тим таласима за „веровали или не” нађу се и капи из неког приобаља за које фудбалски свет практично и није чуо. Али, и безначајан локални податак може глобално да се искористи.

Фифа представља себе као породицу у којој се ради за добро свих. Ето, уведен је предах средином првог и другог полувремена да се играчи освеже, јер је врућина толика да су то готово нељудски услови. А што се игра по таквом времену, што је предах обавезан и када пада киша, као и тамо где су стадиони покривени нема значаја.

Брига о радном човеку, што би се некад рекло код нас, а заправо, битан је празан ход на утакмици да би се приказале рекламе на телевизији и да капне још нека пара. Лопта се котрља да би се обртао новац!

Ти исти фудбалери, а и њихови навијачи, морају да преваљују на хиљаде километара да би с једног краја континента (први пут се игра у три земље, мада је после 2002, када су домаћини били Јапан и Јужна Кореја, закључено да, ипак, буде у само једној држави) отишли на утакмицу на други то није уочено као проблем. Група је било 12, а градова у којима се играло 16 (у САД 11: Њујорк, Далас, Лос Анђелес, Канзас Сити, Хјустон, Сан Франциско, Филаделфија, Атланта, Сијетл, Мајами и Бостон, у Мексику три: Сијудад Мексико, Монтереј и Гвадалахара и у Канади два: Торонто и Ванкувер), па је у сваком од њих могла да игра једна група и да се не ломатају по Северној Америци и Мексику.

Сумњало се да ће на турниру с 48 учесника (пре четири године 32) да буде огромна разлика између оних угледних репрезентација и оних, које нису на богзна каквом гласу у фудбалском свету. Резултати појединих утакмица, а поготово однос снага на њима између такозваних фаворита и аутсајдера, су, напротив, потврда да „данас сви играју фудбал”.

Ево неких за неверицу: Шпанија – Зеленортска Острва 0:0, Бразил – Мароко 1:1, Португалија – ДР Конго 0:0, Енглеска – Гана 0:0, Холандија – Јапан 2:2, Белгија – Иран 0:0, Катар – Швајцарска 1:1, Аустралија – Турска 2:0, Белгија – Египат 1:1, Еквадор – Курасао 0:0, Уругвај – Зеленортска Острва 2:2...

Таквих је било и међу онима на којима је победио онај, који је и „требало да победи”: Хрватска – Панама 1:0, Немачка – Обала Слоноваче 2:1, Бразил – Јапан 2:1, Белгија – Сенегал 3:2 (продужеци), Норвешка – Обала Слоноваче 2:1, Енглеска – ДР Конго 2:1, Аргентина – Зеленортска Острва 3:2 (продужеци), Француска – Парагвај 1:0, Аргентина – Египат 3:2. А било је и правих сензација: Еквадор – Немачка 2:1, Парагвај – Немачка 1:1, на пенале 4:3, Мароко – Холандија 1:1, на пенале 3:2, Норвешка – Бразил 2:1...

Нека је то донела спортска срећа. Али, било је утакмица, које најављују другачије доба. На пример, ово Светско првенство је већ преседан. То је први турнир на којем је црвени картон, који је досад значио изостајање с прве наредне утакмице, поништен, то јест преобраћен у условну казну: важиће ако се још једном понови. Тако је фудбалске параграфе на нов начин прочитала Дисциплинска комисија Фифе после интервенције председника САД Трампа код председник Фифе Швајцарца Инфантина да је амерички репрезентативац Балогун на правди бога искључен против Босне и Херцеговине. За оне који верују у космичку правду несумњиво је победа Белгије с чак 4:1 против САД потом доказ да она стварно постоји. Жалби на суђење је увек било (Египат је баш пресавио табак после пораза од Аргентине), али да неко из врха неке државе натури своју вољу тога досад није било. Бар не јавно.

А и сама игра пада у други план. На страну што се тренерске тактике своде на то да се искористи, крупнија или ситнија, грешка противника, да се, у зависности од тренутног резултата, напада или брани, него се дошло до тога да се о проласку даље решава као у компјутерским игрицама. Тако је Хрватска, трећа на свету на прошлом шампионату, а друга на претпрошлом, испала од Португалије, јер јој није признат гол за 2:2 (и продужетке) у последњем минуту пошто је најсавременија технологија установила да је једног њеног играча лопта окрзнула по коси, па је то додир због којег је његов саиграч, до кога је дошла лопта, био у офсајду.

Никоме не смета што утакмица, која се по прописима игра два полувремена по 45 минута, траје 45 + неколико минута, што за време освежења, док се, дакле, не игра, тече време утакмице (судија пошаље играче на паузу у 23. минуту, а кад се врате већ је 26)...

Поколења, која сада стасавају живеће у убеђењу да је то та игра, коју је заволео свет у време њихових дедова и прадедова. Или да је Меси најгенијалнији стрелац на светски шампионатима. На 31 утакмици је дао 21 гол (до овог полуфинала), у просеку 0,68 (нико не истиче да је једини играч који није искористио два пенала на једном турниру, а на свих шест шампионата на којима је играо пуцао је осам пута с беле тачке из игре и половину није искористио). А Мбапе је на 20 утакмица дао исто толико голова, то јест по један на свакој. Француз Фонтен је на једном једином шампионату (1958) дао 13 голова на шест утакмица (просек 2,17), док Мађар Кочиш има још бољи учинак: 2,2 (1954. на пет утакмица 11 голова).

Неко ће да постане светски првак. Тако ће да буде и на наредним првенствима. Али, фудбал ће све мање да буде фудбал. Какав је био.