Сре­ћа је у ср­цу

Доделом „Политикине” награде за најбољи филм у такмичарском програму „Европа ван Европе” и светском премијером домаћег филма „Тамо и овде” Дарка Лунгулова, вечерас ће у „Сава центру”, бити завршен 37. Фест.

Идеју за драму „Тамо и овде” о Американцу који у Њујорку упознаје имигранта из Србије, са којим се договара да за одређени новац ожени његову девојку у Србији ради добијања „зелене карте”, сценариста и редитељ Лунгулов добио је током студирања филма на колеџу у Њујорку.

– У Америци сам радио као „man with van”, човек са комбијем, и помагао људима да се преселе. Тако сам слушао приче о њиховим животима: да ли се разводе, да ли су избачени из стана, да ли иду из бољег у горе, и сматрао сам да је то добра основа за филм – каже Лунгулов. 

У причи о трагању за надом, да је тамо негде боље него овде, главне улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић, Феђа Стојановић, Горан Радаковић и Јелена Мрђа, као и амерички уметници Синди Лопер, музичка звезда из осамдесетих година, позната по хиту „Girls Just Wanna Have Fun”, и њен супруг, глумац Дејвид Торнтон.

– Џим Старк, продуцент првих филмова Џима Џармуша, препоручио ми је сценарио филма „Тамо и овде”. Улогу сам прихватио јер ово није политички филм, већ емотивна прича о проналажењу сваког од нас – истиче Торнтон, звезда америчког филма „Џон Кју”.

Мирјане Карановић игра Олгу, мајку главног јунака који борави у Њујорку.

– Мало је добрих улога за глумице мојих година. Обично се нуде улоге мајки које су клише улоге. У случају филма „Тамо и овде” улога мајке је другачија. То је ретка прича о жени која је смела за љубавну аферу са странцем. Овај филм је потврда да је срећа тамо где је наше срце, где су људи које волимо и који нас чине срећним, а не места са разгледница и филмова о којима маштамо – сматра Мирјана Карановић.

Поред Београда, играни деби Дарка Лунгулова сниман је у Њујорку, у Менхетну, Бруклину, Квинсу и Лонг Ајланду. Директор фотографије је Матијас Шонинг, аутор музике је Дејан Пејовић – номинован за награду Европске филмске академије за музику у филму „Гуча”, а креативни саветник филма је Мирко Илић, графички дизајнер.

У продукцији наше куће „Кинокамера”, „Тамо и овде” је реализован у српско-америчко-немачкој копродукцији, подржан је средствима Секретаријата за културу Београда, а Лунгулов је добитник средстава „Балкан фонда” фестивала у Солуну за развој сценарија.

У програму „Хоризонти” у биоскопу „Балкан” приказан је филм „Пејзаж бр. 2”, који за полазиште има суочавање са прићуткиваним злочином с краја Другог светског рата – масовним убиствима у Кочевском рогу у Словенији, маја и јуна 1945. године. У трилеру Винка Модерндорфера, који је гост Феста, о односу нових генерација Словенаца према делима њихових предака, играју наши глумци Наташа Нинковић и Слободан Ћустић, директор фотографије је Душан Јоксимовић, а монтажер Андрија Зафрановић.

У сусрету са новинарима јуче је промовисана књига „Домаће игралиште Пурише Ђорђевића” Милоша Јефтића, о којој су говорили аутор, Боро Драшковић и редитељ Ђорђевић, који се Милутину Чолићу, недавно преминулом оцу Феста и критичару нашег листа, захвалио за оснивање Београдског филмског фестивала.

Последњи дани 37. Феста протичу у сесијама пословног програма „Б2Б”, сусретима аутора са потенцијалним финансијерима, продуцентима и представницима страних филмских фондова. Ове године је одабрано 12 филмских пројеката, који конкуришу за три награде од по 5.000 евра за развој сценарија, а имена награђених биће саопштена данас. Српски представници су пројекти „Споменик Мајклу Џексону” Дарка Лунгулова и „Непријатељ” Дејана Зечевића.

-----------------------------------------------------------

Боља крвна слика филма

У програму „Европа ван Европе”, у конкуренцији за награду нашег листа, такмичи се девет филмова из Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Грузије, Турске, Јерменије, Русије, Казахстана и Србије. Међународни жири у саставу: Јешим Устаоглу, редитељка из Турске и добитница берлинског „Златног медведа” и сансебастијанске „Златне шкољке”, Сергеј Лаврентијев, историчар филма из Москве, критичар и оснивач филмског фестивала у Сочију и Дубравка Лакић, филмска критичарка нашег листа, најбољем филму доделиће „Политикину” награду, реплику статуе „Еритроцит” Николе Пешића, која према речима аутора представља стваралачку личност, чија дела поправљају крвну слику филмског организма.

Иван Аранђеловић