Славље у кући Виндзор

Републиканци ће морати да се стрпе, заједнички је недвосмислен закључак и присталица и противника британске круне, изведен поводом једног породичног догађаја од несумњивог државног значаја, прославе 60-годишњице брака Елизабете Друге и принца Филипа, војводе од Единбурга.

Банкетом који је родитељима у својој лондонској резиденцији, Кларенс хаусу, приредио најстарији син, принц Чарлс, и службом у Вестминстерској опатији, истом месту где су 20. новембра 1947. године стали пред олтар тадашња 21-годишња принцеза Елизабета и 26-годишњи поморски поручник Филип Маунтбатен, обележен је ове недеље не само брачни јубилеј, већ нађен и аутентични повод да се нација кроз постојаност овог брака подсети на трајност и стабилност као кључну одлику монархије саме.

Отуда и утисак да они који се залажу за уставне промене и "протеривање монархије у историју", што је званични слоган покрета "Република", треба да буду спремни на битку на дуге стазе.

"Данас ми славимо не само брачну везу ово двоје људи него и везу између монарха и народа коју овај брак такође симболише", подсетио је кентерберијски надбискуп Роуен Вилијамс у црквеној церемонији пред око две хиљаде званица међу којима се налазило и 20 парова из разних крајева Уједињеног Краљевства венчаних истог дана.

У послератној Британији свадба младе принцезе, ћерке краља Џорџа Шестог, била је прва велика светковина у годинама одрицања, сиромаштва и рационисаног снабдевања и као таква дочекана са општом радошћу, наводе хроничари. Из сасвим других разлога, у данашње време резигнираности, поремећених критеријума и пољуљане вере у било шта, дијамантска свадба доприноси јачању уздрманих темеља традиције.

Елизабета Друга је прва британска крунисана глава која је дочекала овако импресиван јубилеј, међутим својој деци није успела да буде пример. Од четворо њих (три сина и ћерка), само најмлађи син није се разводио. Скандали којима је био обележен несрећни брак Чарлса и Дајане, а поготово потоња трагична судбина принцезе од Велса, компромитовали су целу краљевску породицу, утицали на срозавање њеног угледа и дали аргументе заговорницима "Британије републике".

У свакој истинској демократији грађани одлучују о избору о шефа државе. То право би морали да имају и бирачи у Британији, а не да буду препуштени "генетичкој лутрији породице Виндзор", наводи се у једном од саопштења на интернет-сајту "Републике" од које је крајем октобра потекао захтев премијеру Гордону Брауну да отвори у Парламенту дебату о уставним реформама и будућности монархије.

Међутим, и они су свесни да оно што овог часа пласирају нема актуелну употребљивост. Британци, упркос аферама у кући Виндзор, које су пуниле ступце таблоида, још нису спремни да се одрекну краљевине или бар краљице.

Све док је Елизабета на престолу ово питање остаје у домену начелне идеје и академске расправе, признаје у изјави за Ројтерс, професор Стивен Хејселер, један од челних људи "Републике".