Како освојити Ворена Бафета

Стране компаније које овде послују, у овогодишње инвестиционе планове за Србију уписале су од 700 до 800 милиона евра, али већина улагања, према садашњим проценама, кренуће тек од септембра. Те инвестиције су сада углавном „замрзнуте” и прва половина године ће, реално, проћи у сагледавању кризе и ишчекивању да се она смири.

Мада бисмо на основу овакве процене, коју износи у интервјуу за „Политику”, 2009. већ сада могли да означимо као годину коју је појела криза, Александар Радосављевић, члан Управног одбора Савета страних инвеститора (FIC) и генерални директор компаније „Карлсберг Србија”, убеђен је да би криза могла да се претвори у шансу за Србију.

Истина, под једним условом: „Ако време кризе искористи да заврши послове које није обавила у протеклим годинама, како би своју пословну климу и инвестициони мени учинила привлачнијим за улагаче од онога што нуди конкуренција”.

– Инвестиција ће, истина, бити мање и биће одложене. Али и у овим кризним временима има и новца и оних који налазе начине да улажу и увећавају свој приход. Па, Ворен Бафет, са чела Форбсове листе најбогатијих, баш то чини.

Како да привучемо, ако не великог, онда бар више малих Бафета?

Инвеститори који су већ овде, дошли су не да би покупили профит и отишли, већ да ту дугорочно остану, што доказују и својим континуираним инвестицијама. Они су се уверили да Србија није ни џунгла ни устајала бара, суочили су се са недостацима овдашњег тржишта, научили да их савладавају и мање су уздржани, док су нови гринфилд инвеститори много обазривији. Много више вагају да ли да уложе у Србију или негде другде.

Реално, имамо ли шансе да их преотмемо другима?

Њихов долазак зависиће од агресивности којом Србија буде наставила и спроводила реформе: од тога колико брзо буде отклањала баријере за инвестирање, од финансијских до административних, олакшала и појефтинила њихов рад, поједноставила процедуре и убрзала добијање грађевинских дозвола и наплату пореза, донела нове законе од којих су многи већ припремљени и усклађени са европском регулативом препознатљивом странцима (уместо да уредбама компликује правни оквир). Уз све то, држава би морала да стално прати потезе које други вуку и нуди инвеститорима више него окружење.

Препреке за приватизацију су мање од баријера за гринфилд улагања, па без обзира на ниже цене, можда не би требало обустављати продају?

За приватизацију су углавном остала јавна предузећа. Држава је можда у праву кад каже да Телеком, као изузетно профитабилну кућу, сада не треба продавати. Али то не значи да се не треба позабавити оним државним компанијама које нису тако профитабилне и отворити шансу да заинтересовани страни инвеститори уђу, рецимо у енергетику или делове енергетике.

Колико је криза стварно утањила пословне планове? Аналитичари кажу да ће у региону ове године бити 40 одсто мање инвестиција.

То зависи од компаније до компаније. Неке извозно оријентисане фирме, као рецимо „Ју-Ес стил”, више су погођене услед смањења тражње на светском тржишту, док су бизнис планови код неких других углавном остали на прошлогодишњем нивоу и очекују реализацију као у 2008, чак и благи пораст у неким сегментима.

Постоји ли опасност да централе задрже инвестиције планиране за Србију? Да, рецимо, „Карлсберг” улагања намењена Челареву сада усмери у Копенхаген?

Иако звучи логично да би свако да заштити себе и своје, мислим да опасност од протекционизма не постоји. То би била ланчана реакција и никоме у глобалном контексту не би одговарала. Велике куће послују у низу земаља и све је устројено ка томе да се посао даље развија.

Чланице FIC-а су и стране банке. Било је апела да не улажу на Балкану?

Изјава грчког гувернера јесте надувала балон, али банке које послују овде тих проблема немају. Наш банкарски систем је у односу на све источноевропске најстабилнији, јер је реформа банкарског сектора добро и на време обављена. Међутим, сигурно да ће банке постати много опрезније коме одобравају средства, да ће пооштрити критеријуме, али и услове, што се већ догодило. И онако скупи кредити, са повећањем ризика, постали су још скупљи.

Да ли је тај ризик више повећан у Србији него у другим земљама?

Не бих рекао. Неликвидност, која је годинама српски, сада је постала проблем целе Европе, у којој је раније било незамисливо да фирме једна другој не плаћају на време.

Али ваше чланице се жале на проблеме у спровођењу уговорних обавеза, а Унија послодаваца је протекле недеље драматично упозорила да неликвидност „прети да потпуно блокира финансијске токове у српској привреди”.

Један од највећих проблема, у том комплексу правне сигурности и предвидивости, на које указујемо већ годинама, управо је проблем наплате потраживања. То указује на потребу да се убрза стечајни поступак како се годинама не би чекало на наплату из стечајне масе и како би се привредни терен очистио од неликвидних и несолвентних.

Да ли ће и стране компаније стати у ред за кредите које субвенционише држава?

Страни инвеститори су дугорочно инвестирали, већина се већ дугорочно задужила код својих матичних компанија и банака на западу и претпостављам да сада немају потребе за краткорочним кредитима. Претпостављам да ће оне тек 2010-2011. доћи у ситуацију да размишљају о кредитним реаранжманима.

А колико су ти кредити заиста повољни, колико ће заиста помоћи привреди ?

Рано је говорити о ефектима. Међутим, чињеница је да су ти кредитни услови много конкурентнији од тренутно важећих на српском тржишту и отприлике на нивоу западних после пооштравања услед кризе.

Инвеститори се жале и на високе трошкове радне снаге, док српски званичници и даље тврде да смо конкурентнији него окружење. Шта кажу ваше рачунице?

Плате запослених у свим компанијама чланицама FIC-а у Србији су изнад републичког просека, а у окружењу зависно од делатности и локалних прилика. У Хрватској су, рецимо, просечне плате у готово свим индустријским гранама готово двоструко веће него у Србији, али је укупно оптерећење, које је у Србији 62, тамо испод 50 одсто. Међутим, континуираним растом плата од 2003, Србија је, прерачунато у еврима, надмашила бугарски и румунски просек. Послодавцу је скупо, али гледајући из угла радника, трошкови живота су већи него у окружењу.

Министар Милосављевић и професор Ђуричин се не би сложили.

Питање је како се то истраживање, које је недавно урађено, чита. Чињеница је да за оно што прими, Србин овде може да купи мање него Хрват и Бугарин код своје куће за своју плату. А ми смо веома заинтересовани да људи овде имају што бољи стандард. Ако немају пара за нашу робу и услуге, нема ни посла за наше компаније.

Високе цене и трошкови живота су последица и недовољне конкуренције на тржишту. Неки најављени страни трговински ланци не долазе. Да ли неко спречава или шта ограничава њихов улазак на тржиште Србије?

Србија није велика земља ни по броју становника ни по расположивом капиталу, и није реално очекивати да ће на њеном тржишту бити велики број конкурената који могу профитабилно да послују, као што је то у неким већим и богатијим државама. Међутим, конкуренција је важна и морају да постоје јасна правила.

Не жале се инвеститори само на намете на зараде, чак 25 од 102 препоруке за унапређење пословне климе из последње „Беле књиге” долазе са пореског терена?

Започело се са смањењем, али је то имало лимитиране ефекте. Када се уведе сет олакшица, не може се рачунати да ће то бити компаративна предност на дужи рок, јер и други то раде, и то стално. Порез на добит корпорације од 10 одсто више није српски ексклузивитет, а и порез по одбитку на дивиденде је 20 одсто, док је у Хрватској упола нижи. Србија мора стално да унапређује порески систем, да обара порезе и да даје нове пореске подстицаје да би привукла инвеститоре. Наравно да није реално очекивати да се ове године, држава притиснута буџетским проблемима, одлучи на неко драстично растерећење.

Можда чак буде наговештеног повећања ПДВ-а. Мађари су то пре неки дан урадили.

То би било краткорочно решење са краткорочним ефектима. Можда би буџетски приходи у прва два месеца порасли, али би се са повећањем цена смањила тражња, а онда и прилив у буџет. И вероватно би се брзо размишљало о повратку на старо.

Колико су пореске олакшице и други подстицаји заиста пресудни при одлучивању за неку инвестициону дестинацију?

Изузетно су важни, неопходни су, али никада неће бити пресудни да се инвестиција негде реализује, нити ће и једна озбиљна компанија само на њима базирати своје пословне резултате. Битан је пакет, чији су саставни део и подстицаји. Србија је то, рецимо, успела са Фијатом. Уз то, битно је да све буде транспарентно и да се добро процени шта то дугорочно доноси.

Недавно сте апеловали на владу и скупштину због проблема које су имале дуванске компаније.

То није био добар сигнал, али хоћемо да верујемо да је заиста реч о пропусту, који не би смео да се понови. Јер сигурност и предвидивост се губе када држава доноси одлуке супротно политикама које је утврдила.

Догађа се да договоре и уговорне обавезе не поштују ни страни инвеститори, као што је концесионар за Хоргош–Пожега.

И то се дешава, наравно. Држава у сваком случају треба да заступа своје интересе, па је раскидање уговора, у случају непоштовања обавезе било које уговорне стране, валидно решење. Нажалост, до тога је дошло, а можда и није морало.

-----------------------------------------------------------

Скачу „државне” цене

Савет страних инвеститора је крајем прошле године донео одлуку да чланарину наплаћује у фиксним динарским износима, као израз поверења у домаћу валуту. По ком курсу сте обрачунали чланарину и са којим курсом сте правили бизнис планове?

Мислим да је курс био између 85 и 90 динара за евро и на њему су креирани и буџети.

Шта ћете када, како неки процењују, до краја године доскочи до 100?

Трошкови ће морати да се смањују. Истина, неки инпути су појефтинили, али они који су под патронатом државе поскупљују. Валутни ризик и даље постоји, и још не видимо у ком правцу ће курс ићи, када и на ком нивоу ће се стабилизовати. Рачунамо да би то могло да се догоди у априлу-мају.

Нисте урачунали инфлаторна и девалвациона очекивања?

Инфлацију јесмо урачунали, и ту смо били конзервативни – ишли смо са око 10 одсто. И на девалвацију смо рачунали, или не у тој мери и не тако брзо.

Колики би, по Вама, курс требало да буде ?

Најважније је да се стабилизује.

-----------------------------------------------------------

Утањили менаџерски пакети

Како из угла менаџера гледате на владин покушај да ограничи зараде и бонусе директорима државних компанија?

И на западу је интенција да се менаџерски пакети, не само плате, него и сви други додаци лимитирају, чак и да се сведу на много мање износе од досадашњих. Али ако од некога очекујете да у потпуности буде ангажован на остварењу корпорацијских циљева и да одговара за резултате свога рада, онда му морате обезбедити и неке услове. Наравно, и у томе мора бити мере.

-----------------------------------------------------------

Откази – последње решење

Постоји уверење да су страни послодавци немилосрднији и да ће у овим кризним временима почети масовно да отпуштају раднике.

То је велика заблуда. Да ли ће неко дати више или мање отказа не зависи од тога да ли су фирма и менаџмент домаћи или страни. Пре се може говорити о томе да ли су неки делови индустрије мање или више погођени кризом.

Али страним компанијама које су купиле домаће сада истичу рокови у којима су се обавезивали да не отпуштају раднике?

Могуће је да се у неким компанијама у којима није било завршено реструктурисање број запослених сведе на оптималан. Међутим, озбиљни инвеститори ће урадити све друго пре него што се одлуче да отпуштају људе. Утолико пре што су протеклих година много уложили у подизање људског потенцијала у фирмама које су купили или градили из почетка.

-----------------------------------------------------------

Корупције и има и нема

Србија је на светским лествицама корупције на баш згодном месту. Колико страни инвеститори то осећају, колико им корупција ствара трошак?

„Карлсберг” није имао таква искуства. Генерално, друштвено одговорне компаније су по том питању врло ригорозне: постоје зацртани модели пословања и понашања, морални кодекс које ми у старту морамо да преузимамо из матичних компанија. Корупција се једноставно не уклапа у тај модел.

Па како корупције има, а нико је није „срео”?

Наравно да је корупција присутна свуда, мање или више, не само у Србији него и у другим земљама, али то не значи да ће ваша компанија у њој учествовати . Сигурно да она отежава пословање, тиме што и ако не учествујете у томе, изостанак очекиваних давања може да продужи рокове и тако створи додатни трошак. Вероватно да постоје и другачији начини и они који то раде брже заврше посао и то сматрају својом конкурентом предношћу.

Весна Јеличић