Судбина из џепа гатаре

Иако су магија и магијске силе нешто што је припадало античким културама и везују се за древне цивилизације, очигледно је да та свест опстаје и у модерним временима и високоурбанизованим срединама.

Стари Грци су имали обичај да се, пре започињања битака, обрате пророчици Питији, а њена су пророчанства била поштована као истина. Такође, познато је и да су турски султани у освајачке походе водили пророке и видовњаке. Велики утицај на руски двор и политичку историју Русије имао је и Распућин за којег се веровало да поседује магијске способности.

И на простору наше земље постоји магијска традиција, која је различита од средине до средине. Још у прошлом веку српски етнолог Веселин Чајкановић је у својој књизи „Обичаји и веровања”, описао низ магијских ритуала којима су људи на нашим просторима решавали свој страх од неизвесне сутрашњице. Најбројнији су ритуали који су извођени за решавање љубавних мука, неплодности, прорицања будућности, али и свих животних недаћа.

Тако, он у књизи наводи, да ако девојка жели да сазна за кога ће се удати, треба да за одређени празник испод јастука стави парче хлеба, ткано платно, срп, нож, кашику и виљушку, да се помоли Богу да јој у сан пошаље суђеника. А она му је испод јастука оставила вечеру, платно за кошуљу, а ако је преко воде оставља му кашику да се превезе, ако је преко горе нож и виљушку да раскрчи шуму, а срп да покоси поља и дође јој у сан. Уколико пак има драгог, а не жени се њом треба да оде код бабе која зна да прави напитак и да му да да попије, или да га погледа кроз крило слепог миша.

Бројни су овакви примери прорицања судбине и магијских решења животних проблема из разних средина и различитих култура, а нека од тих веровања задржала су се до данас. Психолози кажу да у суштини магијске свести лежи чињеница да човек не може да поднесе изазове пред којима се налази, почев од болести, патње и смрти, неузвраћене љубави, до разних амбиција и жеља, због чега се и препушта магијским вештинама.

Пут до услуге видовњака, пророка, гатара и врачара данас је веома поједностављен. Савремени магови се са потенцијалним клијентима не повезују уз помоћ тајанствених посредника, већ најсавременијим средствима масовне комуникације, почев од телевизије и штампе, до мобилног телефона и Интернета. И данас одлазе на сливање страве, биоенергичара, видовњака, верских службеника, а ретко ћете срести млађу особу која око руке не носи освештану амајлију или наруквицу, неки против урока, а неки јер је то већ постало помодарство.

Времена су тешка и људи желе да добију неко охрабрење иако знају да од тога неће имати неке посебне користи, али потребна им је нека врста сатисфакције, неко олакшање, тврде психолози. Многи од њих се, који се окрећу врачарама, налазе у доста тешкој психичкој или социјалној ситуацији тако да им магија дође као нека врста утехе с обзиром на то да желе да сазнају зашто су у таквој ситуацији. Тако им се повећава самопоуздање, нада, вера и расположење с једне стране, а с друге смањују напетост због животних недаћа.

То колико магијска свест није у опадању најсликовитије потврђују и огласи који обећавају разна астролошка, нумеролошка или нека друга магијска тумачења, почев од прорицања судбине, гатања, скидања чини.... А несрећнима, болеснима и назнака да можда постоји решење њихових дилема и мука довољно је за бар тренутни мир.

Међутим, судећи према свему, ипак најбоље пролазе магијски радници: мало лепих речи, уливање лажне наде за боље и светлије сутра потенцијалним клијентима, и – пуни њихови џепови. И како каже стара пословица: ето хлеба без мотике. Сви срећни. Клијенти празног новчаника, али повећаног самопоуздања, а кад схвате да су бацили новац кроз прозор, пророк ће већ бити на другом задатку просветљивања и помагања људима.

Гордана Башовић