Sudbina iz džepa gatare

Iako su magija i magijske sile nešto što je pripadalo antičkim kulturama i vezuju se za drevne civilizacije, očigledno je da ta svest opstaje i u modernim vremenima i visokourbanizovanim sredinama.

Stari Grci su imali običaj da se, pre započinjanja bitaka, obrate proročici Pitiji, a njena su proročanstva bila poštovana kao istina. Takođe, poznato je i da su turski sultani u osvajačke pohode vodili proroke i vidovnjake. Veliki uticaj na ruski dvor i političku istoriju Rusije imao je i Raspućin za kojeg se verovalo da poseduje magijske sposobnosti.

I na prostoru naše zemlje postoji magijska tradicija, koja je različita od sredine do sredine. Još u prošlom veku srpski etnolog Veselin Čajkanović je u svojoj knjizi „Običaji i verovanja”, opisao niz magijskih rituala kojima su ljudi na našim prostorima rešavali svoj strah od neizvesne sutrašnjice. Najbrojniji su rituali koji su izvođeni za rešavanje ljubavnih muka, neplodnosti, proricanja budućnosti, ali i svih životnih nedaća.

Tako, on u knjizi navodi, da ako devojka želi da sazna za koga će se udati, treba da za određeni praznik ispod jastuka stavi parče hleba, tkano platno, srp, nož, kašiku i viljušku, da se pomoli Bogu da joj u san pošalje suđenika. A ona mu je ispod jastuka ostavila večeru, platno za košulju, a ako je preko vode ostavlja mu kašiku da se preveze, ako je preko gore nož i viljušku da raskrči šumu, a srp da pokosi polja i dođe joj u san. Ukoliko pak ima dragog, a ne ženi se njom treba da ode kod babe koja zna da pravi napitak i da mu da da popije, ili da ga pogleda kroz krilo slepog miša.

Brojni su ovakvi primeri proricanja sudbine i magijskih rešenja životnih problema iz raznih sredina i različitih kultura, a neka od tih verovanja zadržala su se do danas. Psiholozi kažu da u suštini magijske svesti leži činjenica da čovek ne može da podnese izazove pred kojima se nalazi, počev od bolesti, patnje i smrti, neuzvraćene ljubavi, do raznih ambicija i želja, zbog čega se i prepušta magijskim veštinama.

Put do usluge vidovnjaka, proroka, gatara i vračara danas je veoma pojednostavljen. Savremeni magovi se sa potencijalnim klijentima ne povezuju uz pomoć tajanstvenih posrednika, već najsavremenijim sredstvima masovne komunikacije, počev od televizije i štampe, do mobilnog telefona i Interneta. I danas odlaze na slivanje strave, bioenergičara, vidovnjaka, verskih službenika, a retko ćete sresti mlađu osobu koja oko ruke ne nosi osveštanu amajliju ili narukvicu, neki protiv uroka, a neki jer je to već postalo pomodarstvo.

Vremena su teška i ljudi žele da dobiju neko ohrabrenje iako znaju da od toga neće imati neke posebne koristi, ali potrebna im je neka vrsta satisfakcije, neko olakšanje, tvrde psiholozi. Mnogi od njih se, koji se okreću vračarama, nalaze u dosta teškoj psihičkoj ili socijalnoj situaciji tako da im magija dođe kao neka vrsta utehe s obzirom na to da žele da saznaju zašto su u takvoj situaciji. Tako im se povećava samopouzdanje, nada, vera i raspoloženje s jedne strane, a s druge smanjuju napetost zbog životnih nedaća.

To koliko magijska svest nije u opadanju najslikovitije potvrđuju i oglasi koji obećavaju razna astrološka, numerološka ili neka druga magijska tumačenja, počev od proricanja sudbine, gatanja, skidanja čini.... A nesrećnima, bolesnima i naznaka da možda postoji rešenje njihovih dilema i muka dovoljno je za bar trenutni mir.

Međutim, sudeći prema svemu, ipak najbolje prolaze magijski radnici: malo lepih reči, ulivanje lažne nade za bolje i svetlije sutra potencijalnim klijentima, i – puni njihovi džepovi. I kako kaže stara poslovica: eto hleba bez motike. Svi srećni. Klijenti praznog novčanika, ali povećanog samopouzdanja, a kad shvate da su bacili novac kroz prozor, prorok će već biti na drugom zadatku prosvetljivanja i pomaganja ljudima.

Gordana Bašović