Догодине електронске седнице владе

Грађани Србије још не могу седећи за компјутером да плате порез, да се упишу на факултет, региструју аутомобил, добију извод из књиге рођених и друга лична документа, пријаве промену пребивалишта... Дан када државни службеници неће бити затрпани гомилама папира, када документа неће путовати поштом и када се за ове услуге неће у редовима стајати испред шалтера, већ ће комуникација са државном управом бити беспапирна, још је далеко. Оно што је засад у нашој земљи доступно у електронској форми јесте преузимање појединих образаца, наручивање докумената, резервација улазница за позориште или концерте, а Београђани могу слањем СМС порука да плате паркирање. Многе општине у Србији, међутим, не само да немају е-сервисе, него уопште немају веб-сајт. Ако је за утеху, и у Великој Британији где државне институције троше годишње око 310 милиона евра за израду веб-сајтова, посетиоци истичу да им је тешко да нађу оно што их занима. Према извештају британске Националне комисије за ревизију, интернет презентације државних установа незнатно су побољшане у односу на 2002. годину.

Министар за телекомуникације и информатичко друштво Србије Александра Смиљанић најавила јуче је да ће до краја 2008. бити завршени закони о електронској трговини, управи, документу и заштити личних података у електронској форми.

Према речима Небојше Васиљевића, помоћника министра за телекомуникације и информатичко друштво, у току следеће године очекују се електронске седнице владе, биће готови пројекти који ће омогућити да било који матичар може да изда извод из књиге рођених, биће уведене поједине форме беспапирне комуникације унутар органа државне управе, као и електронске јавне набавке.

Пре три године Скупштина Србије донела је Закон о електронском потпису, али сертификациона тела која би требало да издају идентификационе картице још нису регистрована, па је овај закон практично непримењив. То је први, али не и једини разлог због којег грађанима није доступан већи број електронских сервиса и због чега папири не могу да буду избачени из њихове комуникације са државним институцијама. Ово је, уз признање да се не сналазе најбоље у раду на лаптоп рачунарима које су недавно добили, и разлог због којег ни посланици не могу на седницама да доносе законе ослањајући се искључиво на компјутере.

Васиљевић сматра да најпре треба поједноставити систем државне управе по принципу "један шалтер", а затим направити информационе системе и базе података на националном нивоу. Он каже да ће сертификациона тела бити регистрована почетком следеће године чиме ће бити направљен први корак у примени закона о електронском потпису. Тада ће, додаје наш саговорник, бити уведен и такозвани квалификовани електронски потпис који има исту снагу као својеручни потпис.

"То не значи да ће се сви послови државне управе обављати електронски. Потребно је донети још неколико прописа којима ће бити регулисана остала питања у вези са употребом електронског потписа, као што је временски жиг, односно временско важење е-документа, његово архивирање и обавеза прихватања е-докумената. Не треба заборавити ни безбедност и поверљивост података. Пут до свега тога није кратак", објашњава помоћник министра, подсећајући да је крајњи циљ е-управе да, штедећи време и новац, буде ефикасна.

Савет Европске уније одредио је 2001. године листу од 20 јавних сервиса, 12 за грађане и осам за предузећа, који би требало да буду доступни електронски. То су, на пример, издавање личних докумената, регистрација возила, грађевинске дозволе, промена пребивалишта, пријаве полицији, услуге у здравству, односно за предузећа регистрација нових фирми, јавне набавке, царинске декларације, порез на додату вредност. Као покушај приближавања овим стандардима, у Србији је Завод за информатику и интернет направио портал е-управе и на једном месту, посредством линкова, објаснио где се и како могу обавити ови послови. Када је реч о нивоима доступности е-сервиса, најнижи степен је пружање информација, следи преузимање образаца, затим подношење захтева, док су на највишем трансакције које укључују и онлајн плаћање.

Лидери у примени електронске управе су скандинавске земље, док их у стопу прате Аустрија и Холандија. Једно од истраживања ЕУ из ове области показало је да се е-управа успешно примењује у земљама у којима постоји поверење у институције и висок степен јавности у раду.

--------------------------------------------------------------------------

Е-сервиси у свету

Половина свих корисника интернета прошле године користила је неки владин онлајн сервис. До 2010. године сви веб-сајтови државних институција требало би да буду прилагођени особама са инвалидитетом. Планирано је увођење јединственог кода за приступ е-сервисима свих владиних установа.

Португалија
Електронска регистрација возила кошта 15 евра мање него посредством папира.

Шведска
Власти Стокхолма планирале су да ове године уложе више од 70 милиона евра у развој електронских сервиса. Још 2005. године око 45 свих издатих лекарских рецепата послато је апотекама у електронској форми.

Пољска
До краја године сваки грађанин Пољске требало би да добије електронски здравствени картон, какав већ постоји у многим земљама, што ће ову земљу коштати око 110 милиона евра.