Рам за успешан бизнис

Како ће се у Србији пословати у наредној години? Да ли су монетарна и фискална политика које су скројиле економске власти подстицај или препрека бржем привредном расту? Шта држава може да учини за привреду и привреда за државу? Како да још рањива српска економија постане конкурентнија? Који су највећи изазови  у завршници  приватизације? Да ли је за Србију боље да бизнис и политика буду у "браку" или да се мирно разведу? На ова и друга питања, на јучерашњем округлом столу Политикиног пословног клуба "Пословање у Србији 2008", мишљења су сучелили представници државе, економске струке и привреде.  

О "финансијском раму" за наредну годину говорио је министар финансија Мирко Цветковић, констатујући да је предлог буџета за 2008. истовремено критикован због великих и малих плата.

– Економисти и стручна јавност упозоравају да је јавна потрошња превелика и да је треба срезати, док грађани штрајкују, индиректно тражећи повећање јавне потрошње. Креатори фискалне политике су тако између две ватре. Компромис је, уколико га има, начињен због приближавања Србије Европској унији, а не у смислу дневне политике – објаснио је Цветковић.

Према речима Млађана Динкића, министра економије и регионалног развоја, кључ економске стабилности државе је у структурним променама у привреди, а не у фискалним и монетарним мерама чије је дејство краткотрајно. У том смислу, напомиње, неопходно је до краја следеће године окончати приватизацију, а бесплатна подела акција биће подстицај и за регионално позиционирање Београдске берзе.

Међутим, на Динкићев предлог реаговао је Милан Париводић, економски саветник премијера. Каже, не разуме толику финансијску гимнастику због предлога који ће грађанима донети по седам евра у просеку, колико вреде једне ципеле, како је израчунао Париводић. Међутим, калкулација министра Динкића нешто је другачија: грађани ће добити  по око 1.000 евра.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, свестан је да је пред Србијом у наредних пет година тежак задатак – припрема привреде и државе за улазак у Европску унију. Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, замерио је влади што се више бави политиком него економијом, док је Данко Ђунић, председник Српског пословног клуба "Привредник" од државе затражио и неку врсту заштите од "неоснованих и некритичких оптужби" бизнисмена у јавности.

Дејан Цветковић и Срђан Јанићијевић, представници Америчке привредне коморе у Србији, односно Савета страних инвеститора, инсистирали су, сем на стабилности и сигурности, на предвидивости услова за  пословање.

-----------------------------------------------------------

Два мита о курсу

Диана Драгутиновић, вицегувернер Народне банке Србије, истакла је да се у свом раду често среће са два мита која је чула од привредника.

– Први је да се монетарном политиком може стимулисати производња, односно да централна банка треба због извозника да брани евро. Истраживања су показала да такве мере не повећавају извоз, већ само инфлацију. Други мит који овде важи је да обезвређивањем вредности динара можете повећати конкурентност наше привреде. У Бразилу је, примера ради, национална валута ојачала за 50 одсто, па се нико не буни – казала је она.

Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, упозорио је да се привредници који извозе не баве обезвређеним курсом евра, већ инсистирају на реалном односу валута. У супротном, они ће пословати с губицима.