Сајбер освета због отказа

За више од педесет правоснажних пресуда које је изрекло неко од три судска већа Одељења за високотехнолошки криминал Окружног суда у Београду, већина се односи на кривична дела пиратерије. Само незнатан број, према речима судије Велимира Лазовића, председника овог одељења, у вези је са рачунарским преварама.

– Из Тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала недавно су нам прослеђени предмети у вези са преварама и рачунарском саботажом. Имамо случај да су запослени, револтирани одлуком пословодства да им уручи решење о отказу, из рачунара фирме избрисали све податке за које су сматрали да ће онемогућити даљи рад предузећа. Свој поступак „правдали” су афектом, али и признањем да су то урадили да би се осветили пословодству због отказа – наводи судија Лазовић.

Уз образложење да се ради о „живим предметима”, односно онима по којима се још поступа, Лазовић није желео да открива о којим се конкретно предузећима ради, какви су подаци „нестајали” из рачунара, нити да ли су они, заиста, могли да угрозе пословање фирме. Према речима председника Одељења за високотехнолошки криминал, било је случајева и да корисник Интернета наручи неки производ, али не и да га плати. Овакав поступак „купца” сврстава се у рачунарске преваре, а починиоци одговарају пред судским већем Одељења за високотехнолошки криминал.

– До сада су углавном изрицане пресуде због кривичног дела пиратерије и то новчане или условне казне – објашњава Лазовић.

Случај Александра Нешковића (43) из Обреновца који је недавно ухапшен због сумње да је, представљајући се на интернет сајтовима као шеснаестогодишњак, намамио тринаестогодишњу девојчицу да се види са њим, а потом је силовао, поред пажње изазвао је и дилему јавности: да ли је за случај Нешковића надлежан „обичан” суд или његово посебно одељење.

– Предмет је отишао у надлежност „обичног” суда с обзиром на то да је процењено да је битна последица која је настала и која је изузетно тешка, а да је осумњичени за остваривање контакта са девојчицом могао да користи и мобилни телефон или фиксну телефонију – објашњава Лидија Комлен-Николић, окружни тужилац за високотехнолошки криминал.

У тексту објављеном у часопису „Тужилачка реч”, Комлен-Николић је оценила да је највећи проблем у раду овог тужилаштва неодговарајућа законска регулатива. Она је у тексту објаснила да је таксативним навођењем групе кривичних дела, из Кривичног законика у Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, дошло до изостављања одређених кривичних дела.

– Ту пре свега мислим на злоупотребу платних картица и интернет педофилију. Наравно, овде се не завршава списак кривичних дела која би требало да буду у надлежности посебног тужилаштва, већ се само ради о делима која су у пракси учестала, а која су противно логици остала изван стварне надлежности – оценила је Николићева.

Према њеним речима, тужилаштво је упутило иницијативу Министарству правде за измену посебног закона, као и системских кривичних закона, с надом да ће она ускоро бити разматрана.

Николић је додала да је успостављена сарадња са правосудним органима Сједињених Држава, Француском и Великом Британијом, као и са канцеларијом Савета Европе у Београду.

Она је упозорила да, поред неадекватне законске регулативе, проблем у раду тужилаштва представља и неразумевање опасности и последица које настају извршењем кривичног дела високотехнолошког криминала.

Према подацима из Окружног суда, већина окривљених за дела из области високотехнолошког криминала прекршај је починила на територији Београда, док је мањи број предмета стигао из Суботице, Владичиног Хана и других места у унутрашњости.

Оно што је занимљиво, а у вези је са поступањем суда јесте да је планирано да сви поступци буду снимани, а потом пребацивани на компакт диск. Видео записи са суђења чуваће се у библиотеци специјално направљеној у ту сврху, а подаци прикупљени током истражног и поступка вођеног пред судским већем чуваће се у просторијама са посебним мерама заштите. Суднице у којима ће се водити поступци, опремљене су савременом електронском опремом и видео-линком који их повезује са зградом Окружног суда у Устаничкој улици. У судницама постоје и кабинет за заштићене сведоке са техничком могућношћу дисторзије слике и звука, као и кабине за преводиоце и простор за новинаре. С обзиром на то да је судница линком повезана са Специјалним судом постоји могућност, рецимо, да заштићени сведок свој исказ да из просторија у Устаничкој или са било ког другог места које је на исти начин повезано са судницама.