На мосту

Е па кад је све већ било и на телевизији и по свим новинама, најбоље да вам ја лепо испричам како је то ишло. Значи, тог дана кренула сам у посету свекрви на Бежанијску косу. Стеван је по цео дан у киоску, срећом па је барем он запослен пошто ја нисам, а свекрви је притисак нешто у последње време висок, па реко ајде да спакујем Милоша и Тамару – Урош, најстарији, није хтео да пође, па да јој однесемо лекове и воће. Домаћица сам и значи сваки излазак из куће добро ми дође.

И тако смо кренули. Ја реко идемо бусом, ал каже Стеван, узми кола Миро, зашто да се мучиш. Па смо пошли „југићем”, осамдесет осмо годиште, ал и даље вози ко змај. И све је било у реду док нисмо стигли до ,,Газеле”. Кад тамо – гужва. Значи хаос. Бескрајан ред. Судар мислим се ал видим да људи излазе из аутомобила и нешто бесне. Изађем и ја, и значи имам шта да видим. На пола моста, пандури преговарају са фрајером који као оће да се баци. А има пиштољ. И како тај лудак замаше, пандури попадају ко свеће. Значи лудило.

„Баци се, бре!”, викао је један фини господин до мене.

„Дај да га ја гурнем, маму му ј… да му ј…!”, викао је други.

„На шта бре ово личи!”, викао је трећи.

А кад им је један полицајац нешто реко, сви су почели сложно да скандирају: „Иди-те-на-Ко-со-во! Иди-те-на-Ко-со-во!”.

Ево, и сад ми срце заигра у грудима кад се тога сетим. Значи хвала богу па и данас има поштеног и храброг света да подигне глас кад треба. А не да нам сваки лудак или самоубица одређује судбину како њему дуне.

Само је нека баба рекла: „Где вам је сажаљење људи, у шта сте се то претворили!”. Други су је одма ућуткали. Мислим, кој је њој андрак! Одма видиш момак јак, здрав, прав, какав бре самоубица, какво сажаљење, батинама се то најбоље исправља.

Било ми у секунди криво што и Стеван није пошао с нама. Он би га ладно гурнуо с моста, и значи то би било то. Ал овако... Овај виче, витла пиштољем, пандури га убеђују, видим ја могло би то и да потраје. А онда ми падне на памет значи суперидеја. Вратим се брзо до „југића”, извучем Милоша и Тамару, дохватим мобилни, пробијем се с њима до првих редова, и наместим их тако да се „самоубица” види право иза њих па шкљоц-шкљоц-шкљоц! Онда још једна за сваки случај, и – готово! Слике значи супер испале, Милош прави момак, Тамара много слатка, једино „самоубица” гледа негде у страну, а још се и много мрдо па му се лице размрљало. Одма се бре види кад је неко будала. Ал фотке значи фине. Има свекрва баш да се развесели. Она много воли фотке с мобилног.

И стварно је било тако. Пандури некако на крају ухватили „самоубицу”, па и саобраћај ускоро кренуо. Баш смо каснили, ал свекрва се није љутила. Њој је драго да јој неко уопште долази.

У сваком случају, ја већ скоро и заборавила на целу ствар, кад то вече значи само што се нисам срушила кад сам на вестима видела извештај о свему томе у ком се помињу „шокантне реакције грађана и потпуни недостатак саосећања за трагедију која се дешава пред њиховим очима” и значи овим речима „млада мајка која је мобилним телефоном сликала своје двоје деце испред самоубице”.

Хеј! И сад, на крају свега, ја као луда! И безосећајна! Значи хаос! Еј, ја запенила! О чему они извештавају, ко да ова земља нема довољно правих проблема, ко да наше генерале не осуђују у Хагу на толке године затвора само зато што су нас професионално и патриотски бранили, и ко да Срба нема из дана у дан значи све мање, ко да нам Шиптари нису отели наш Космет, и шта бре тај Запад више оће од нас, па онда још и усташе, вехабије, Цигани, аутономаши, домаћи издајници, педери, друга Србија, ма да не набрајам даље, него да можда не треба сад још да бринемо и о некаквим самоубицама?! Да неће и они да траже своја „права”! Што лепо рече Веља Илић, све је мање нормалних људи око нас. Значи стварно. Баш сам се била изнервирала, ал ме докрајчио мој Урош. Насмејо ми се у лице, значи, да не верујеш. „Е, кево брате”, каже, „прсла си до јаја брате! Има ово брате да испричам свим ортацима у худу. Братеее!”

Шта да вам причам: добио је забрану изласка а кад ме је опсово још и батине од Стевана и право на спавање и то без вечере. Ја луда? Ја луда!?! Боже свашта. Дође човеку после свега да се… да се… ма, да се баци с моста бре!

Значи, мајке ми.