Банско има довољно хотела

Од нашег специјалног извештача
Банско – Банско има довољно хотела. Више му ни соба не треба. Мало више пара и простора определићемо за развој инфраструктуре и објеката за летњи туризам, изјавио је групи београдских новинара ових дана Александар Краваров, председник (кмет) бугарске општине Банско – Пирин. Прошлог петка је почео и Светски куп за жене на велелепним стазама изнад тог градића, чија је попуњеност капацитета била 60–70 одсто. Било је, међутим, и потпуно празних хотела. На појединим фасадама, завршених али и објеката у изградњи, стајали су натписи – „на продају”.

Не само због светске кризе и актуелне привредне рецесије, цена квадрата у нагло израслом Банском пала је, према речима Краварова, са 1.400 на 700 евра. Па и поред тога купци се не отимају за понуђене објекте.

У четрдесетак хотела високе категорије, изнад три звездице, и мноштву апартмана има око 15.000 кревета. Упола више него становника. Пре непуне две деценије у Банском се, сведочи Краваров, који као независни кандидат већ трећи пут на изборима остаје кмет, могло наћи коначиште у свега 500 лежајева. За непуну деценију и по, колико је и он на „власти”, изградња у Банском је „експлодирала”. У смештајне капацитете, жичаре, стазе, али и водовод, канализацију, путеве... уложено је око милијарду евра, домаћег и страног приватног капитала. Држава се, каже, није претргла у помоћи. Али, тренутно је тако. Зато су конкурисали код ЕУ и за разне пројекте у самом граду добили десет, а за поправку пута до Симитлија још 12 милиона евра.

Бар 2.300 Енглеза власници су хотелских соба или апартмана у Банском. Више је њих са власничким папирима него старих житеља Банског. Краваров ће се, истиче, радовати да међу будућим власницима објеката види и боље стојеће Србе.

За разлику од Боровеца, који је „отишао уз планину”, Банско је постало прави мали град-хотел. Све је у варошици. Ниједан хотел није на планини. Из самог градића успиње се на различите висине више од петнаест отворених и једна затворена жичара. Све до 2.500 метара. Висинска разлика је и до 1.500 метара. Стазе се простиру на 75 до 80 километара. Градиће се бар још једна моћна жичара и нека стаза.

Прошле зимске сезоне 2007–2008, у Банском је било око 800.000 гостију. До тог податка Краваров је дошао на основу продатих карата за жичаре. Најмање 200.000 туриста било је у летњим месецима. Циљ му је, каже, да направи више фудбалских и тениских терена, халу спортова за више намена, али и повећи – паркинг. Подизали су хотеле, апартмане и остале садржаје, али су улице постале тесне и гости немају где да оставе ауто.

Банско је, према речима свог првог човека, имало и веома велики економски значај за готово све у околини. Незапосленост је свега 5,8 одсто и најнижа је у Бугарској, где је од 6,8 до седам процената. Пре 20 година у Банском је била и 52 одсто. Нагли развој туризма побољшао је и прилике за зараду сељака. Држава, тврди Краваров, откупљује јагњад за 2,5, а хотелијери их плаћају и по десет евра за килограм живе мере. Слично је и са млеком и осталим пољопривредним производима. Банско тиме постаје снажан економски центар. Не баш тако давне 1999. у општински буџет се од туризма сливало 1,5, а данас 18 милиона евра.

Најчешћи гости и у Банском су Енглези, Руси, Срби, Румуни, али и Грци и Македонци. Понуда је веома шаролика. Има соба са полупансионом (доручак и вечера за две особе) од 250 евра („Кемпински”), али и апартмана за свега 25 евра са доручком у оближњем хотелу. „За сваког се увек може понешто пронаћи примерено џепу и потребама гостију”, закључио је кмет Банског.

Слободан Костић

--------------------------------------------------------

Побратимство са Брусом

Први човек Банског обавестио је београдске новинаре да ће се ускоро обавити побратимство са копаоничким Брусом, где је био пре петнаестак дана. Повод? Дочуо је да су у том граду 1908. године Србија, Црна Гора и Бугарска потписале уговор о дефинитивном протеривању Турака из ових крајева. Али, осим тог повода, жеља му је да тешње сарађује са туристичким посленицима тог краја, изражавајући жаљење што се у последњих 15 година мало улагало у његов потенцијал, а баш од Копаоника се некада имало шта научити. Времена су се, вели, променила, али и Банском би јачање конкуренције у Србији било од користи.