БИА посвећена завршетку сарадње с Хагом

БЕОГРАД – Директор Безбедносно-иноформативне агенције Саша Вукадиновић изјавио је да су „сви расположиви ресурси БИА” ангажовани на решавању најтежег могућег задатка у овом тренутку у Србији, а то је проналажење и хапшење преосталих хашких бегунаца.

„Једно од основних правила оперативног рада је да се никада не говори о акцијама које су у току. Будите уверени да су на решавању тог најтежег могућег задатка у овом тренутку у Србији, чији значај превазилази дефинисане надлежности Агенције, ангажовани сви расположиви ресурси БИА”, изјавио је Вукадиновић у интервјуу Танјугу, првом који је дао од како је ступио на дужност директора БИА, јула прошле године.

Он је поновио оцену, коју је већ изнео на пријему поводом обележавања 109. годишњице постојања безбедносне службе, половином октобра, да ће Агенција учинити све да, испоручивањем хашких оптуженика, одблокира процесе придруживања ЕУ.

Вукадиновић је, упитан на чему се базирају тврдње министра и координатора Акционог тима Владе Републике Србије за окончање сарадње са Хашким трибуналом Расима Љајића да је хапшење Ратка Младића све извесније, одговорио да Љајић и и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић „располажу свим подацима и сазнањима које прикупљају службе безбедности, међу којима је и БИА”.

„Кроз своје свакодневне активности у прилици су (Љајић и Вукчевић) да се увере да постоји апсолутна решеност свих државних структура да се тај посао, од виталног националног интереса, оконча.

Агенција чини све, у границама својих реалних капацитета, да успешно изврши постављени задатак. Верујем да је такав наш приступ препознао и узео у обзир министар Љајић, приликом изношења својих тврдњи”, рекао је директор БИА за националну агенцију.

Вукадиновић је истакао да Агенција остварује интензивну сарадњу са другим субјектима безбедносно-обавештајног система Републике Србије, као и са другим надлежним државним органима, засновану на принципима стриктне поделе надлежности и партнерства.

„Сарадња је интензивна, готово свакодневна и врло задовољавајућа. Трудимо се да будемо конструктиван партнер у свакој прилици. Основна начела којима се Агенција руководи у раду су: поштовање уставности и законитости, ефикасност и професионалност”, рекао је он.

„Посебно истичем да је сарадња субјеката безбедносног система наше земље суштински добила на квалитету са формирањем Савета за националну безбедност, као централног државног тела за усклађивање и усмеравање рада безбедносно-обавештајних служби у Србији”, додао је Вукадиновић.

По његовим речима, у том процесу, на плану оперативног усклађивања, редовно функционоше и Биро за координацију рада служби безбедности, као оперативно тела Савета. Овим је направљен најзначајнији корак на плану изградње целовитог безбедносног система, који ће бити способан да одговори потребама Републике Србије, уверен је директор БИА.

На питање од колике су помоћи позиви грађана у оквиру потраге за хашким бегунцима, Вукадиновић је објаснио да „има много позива који делују веома озбиљно и сви се проверавају”.

„Истине ради, досада ниједан позив није директно довео до лишавања слободе хашких оптуженика, али неки од њих су значајно допринели истрази”, истакао је Вукадиновић.

Он је, упитан о сарадњи с медијима, оценио да је она „релативно добра”, и може добити прелазну оцену, посебно имајући у виду да Агенција тек однедавно остварује комуникацију засновану на унапред утврђеним принципима.

Он је рекао да се од медија очекује разумевање за специфичну природу посла који је у надлежности Агенције.

„У том смислу, ја увек новинарима говорим да могу да питају све што их интересује, а да ће бити ускраћени за одговоре само у оним случајевима када нас на то обавезују прописи и заштита националне безбедности”, истакао је Вукадиновић.

Пррема његовим речима, „у доба потпуне глобализације комуникација, спремни смо и вољни да помогнемо медијима да остваре своју функцију, потпуно свесни да су средства информисања у уређеном, демократском друштву незаменљив вид контроле власти, па и контроле рада служби безбедности”.

„Међутим, морам да приметим да се суочавамо и са тенденцијом сензационализма када се говори и пише о Агенцији, што је често на штету објективности. Постоји општи тренд да се улога Агенције у српском друштву или прецењује или потцењује. И у једном и у другом случају, они који чврсто заступају једну или другу опцију, из уверења, предрасуда или из неког трећег разлога, чине озбиљну грешку”, оценио је Вукадиновић.

На питање како тумачи чињеницу да сам назив безбедносна или тајна служба у јавности изазива и негативне конотације, најчешће повезане са влашћу - прислушкивање, хапшење, праћење, батињање, убијање неистомишљеника - он је указао да је једна од „најчешћих погрешних одредница које се везују за Агенцију да је то 'тајна полиција'":

„Као прво, ми нисмо тајна служба, што доказује и овај интервју, а по позитивним правним нормама - нисмо ни полиција. Оно што јесте тајна су методе рада и подаци који су предмет нашег интересовања, с обзиром да по дефиницији и по закону Агенцију интересују пре свега тајни подаци.

„Терет прошлих времена за последицу има и то да појединци из различитих друштвених слојева, а ја се надам да је њихов број све мањи, Агенцију доживљавају на начин како сте Ви изнели постављајући ово питање”, објаснио је директор БИА.

Вукадиновић је истакао да „Агенција не може, нити жели, да затвара очи пред чињеницом да су поједини њени припадници, у даљој или ближој прошлости, злоупотребили државну институцију, свој положај и овлашћења”.

Он је, међутим, подсетио да „свако од њих има своје име и презиме, а кривична одговорност је индивидуализована”.

За респект је способност друштва у целини и правног система Републике Србије да се са таквим појавама и појединцима избори на прави начин, чији је епилог на суду. Том настојању је и сама Агенција дала немали допринос, сматра Вукадиновић.

Он, међутим, истиче да оно што није добро у целој тој причи јесу ставови појединаца, чак врхунских интелектуалаца и правних стручњака, који су склони генерализовању и оптуживању целе Агенције као институције.

„Ја имам разумевања и за такве ставове, али морам да кажем да они не доприносе процесима реорганизације и реформе цивилне службе безбедности у Србији. Такви ставови у много чему су и неправедни према највећем броју припадника Агенције, који часно, професионално и одговорно, у границама својих реалних могућности, обављају један изузетно тежак посао, од посебног значаја за државу”, оценио је он.

Кад је реч о умешаности људи из БИА у многе случајеве, међу којима су убиства Ивана Стамболића, новинара Славка Ћурувије, покушај убиства Вука Драшковића, Вукадиновић је рекао да се ради, као што је већ навео, „о најстрашнијој злоупотреби овлашћења од стране појединаца, који су - кријући се иза имена Ресора државне безбедности - починили најтежа кривична дела и за такво нешто нема оправдања”.

„Свако мора да одговара за своје поступке. Закон нам је дао специфична овлашћења и самим тим нас обавезао на велику одговорност, што морамо имати на уму при доношењу сваке одлуке”, закључио је Вукадиновић.