BIA posvećena završetku saradnje s Hagom

BEOGRAD – Direktor Bezbednosno-inoformativne agencije Saša Vukadinović izjavio je da su „svi raspoloživi resursi BIA” angažovani na rešavanju najtežeg mogućeg zadatka u ovom trenutku u Srbiji, a to je pronalaženje i hapšenje preostalih haških begunaca.

„Jedno od osnovnih pravila operativnog rada je da se nikada ne govori o akcijama koje su u toku. Budite uvereni da su na rešavanju tog najtežeg mogućeg zadatka u ovom trenutku u Srbiji, čiji značaj prevazilazi definisane nadležnosti Agencije, angažovani svi raspoloživi resursi BIA”, izjavio je Vukadinović u intervjuu Tanjugu, prvom koji je dao od kako je stupio na dužnost direktora BIA, jula prošle godine.

On je ponovio ocenu, koju je već izneo na prijemu povodom obeležavanja 109. godišnjice postojanja bezbednosne službe, polovinom oktobra, da će Agencija učiniti sve da, isporučivanjem haških optuženika, odblokira procese pridruživanja EU.

Vukadinović je, upitan na čemu se baziraju tvrdnje ministra i koordinatora Akcionog tima Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića da je hapšenje Ratka Mladića sve izvesnije, odgovorio da Ljajić i i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević „raspolažu svim podacima i saznanjima koje prikupljaju službe bezbednosti, među kojima je i BIA”.

„Kroz svoje svakodnevne aktivnosti u prilici su (Ljajić i Vukčević) da se uvere da postoji apsolutna rešenost svih državnih struktura da se taj posao, od vitalnog nacionalnog interesa, okonča.

Agencija čini sve, u granicama svojih realnih kapaciteta, da uspešno izvrši postavljeni zadatak. Verujem da je takav naš pristup prepoznao i uzeo u obzir ministar Ljajić, prilikom iznošenja svojih tvrdnji”, rekao je direktor BIA za nacionalnu agenciju.

Vukadinović je istakao da Agencija ostvaruje intenzivnu saradnju sa drugim subjektima bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, kao i sa drugim nadležnim državnim organima, zasnovanu na principima striktne podele nadležnosti i partnerstva.

„Saradnja je intenzivna, gotovo svakodnevna i vrlo zadovoljavajuća. Trudimo se da budemo konstruktivan partner u svakoj prilici. Osnovna načela kojima se Agencija rukovodi u radu su: poštovanje ustavnosti i zakonitosti, efikasnost i profesionalnost”, rekao je on.

„Posebno ističem da je saradnja subjekata bezbednosnog sistema naše zemlje suštinski dobila na kvalitetu sa formiranjem Saveta za nacionalnu bezbednost, kao centralnog državnog tela za usklađivanje i usmeravanje rada bezbednosno-obaveštajnih službi u Srbiji”, dodao je Vukadinović.

Po njegovim rečima, u tom procesu, na planu operativnog usklađivanja, redovno funkcionoše i Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti, kao operativno tela Saveta. Ovim je napravljen najznačajniji korak na planu izgradnje celovitog bezbednosnog sistema, koji će biti sposoban da odgovori potrebama Republike Srbije, uveren je direktor BIA.

Na pitanje od kolike su pomoći pozivi građana u okviru potrage za haškim beguncima, Vukadinović je objasnio da „ima mnogo poziva koji deluju veoma ozbiljno i svi se proveravaju”.

„Istine radi, dosada nijedan poziv nije direktno doveo do lišavanja slobode haških optuženika, ali neki od njih su značajno doprineli istrazi”, istakao je Vukadinović.

On je, upitan o saradnji s medijima, ocenio da je ona „relativno dobra”, i može dobiti prelaznu ocenu, posebno imajući u vidu da Agencija tek odnedavno ostvaruje komunikaciju zasnovanu na unapred utvrđenim principima.

On je rekao da se od medija očekuje razumevanje za specifičnu prirodu posla koji je u nadležnosti Agencije.

„U tom smislu, ja uvek novinarima govorim da mogu da pitaju sve što ih interesuje, a da će biti uskraćeni za odgovore samo u onim slučajevima kada nas na to obavezuju propisi i zaštita nacionalne bezbednosti”, istakao je Vukadinović.

Prrema njegovim rečima, „u doba potpune globalizacije komunikacija, spremni smo i voljni da pomognemo medijima da ostvare svoju funkciju, potpuno svesni da su sredstva informisanja u uređenom, demokratskom društvu nezamenljiv vid kontrole vlasti, pa i kontrole rada službi bezbednosti”.

„Međutim, moram da primetim da se suočavamo i sa tendencijom senzacionalizma kada se govori i piše o Agenciji, što je često na štetu objektivnosti. Postoji opšti trend da se uloga Agencije u srpskom društvu ili precenjuje ili potcenjuje. I u jednom i u drugom slučaju, oni koji čvrsto zastupaju jednu ili drugu opciju, iz uverenja, predrasuda ili iz nekog trećeg razloga, čine ozbiljnu grešku”, ocenio je Vukadinović.

Na pitanje kako tumači činjenicu da sam naziv bezbednosna ili tajna služba u javnosti izaziva i negativne konotacije, najčešće povezane sa vlašću - prisluškivanje, hapšenje, praćenje, batinjanje, ubijanje neistomišljenika - on je ukazao da je jedna od „najčešćih pogrešnih odrednica koje se vezuju za Agenciju da je to 'tajna policija'":

„Kao prvo, mi nismo tajna služba, što dokazuje i ovaj intervju, a po pozitivnim pravnim normama - nismo ni policija. Ono što jeste tajna su metode rada i podaci koji su predmet našeg interesovanja, s obzirom da po definiciji i po zakonu Agenciju interesuju pre svega tajni podaci.

„Teret prošlih vremena za posledicu ima i to da pojedinci iz različitih društvenih slojeva, a ja se nadam da je njihov broj sve manji, Agenciju doživljavaju na način kako ste Vi izneli postavljajući ovo pitanje”, objasnio je direktor BIA.

Vukadinović je istakao da „Agencija ne može, niti želi, da zatvara oči pred činjenicom da su pojedini njeni pripadnici, u daljoj ili bližoj prošlosti, zloupotrebili državnu instituciju, svoj položaj i ovlašćenja”.

On je, međutim, podsetio da „svako od njih ima svoje ime i prezime, a krivična odgovornost je individualizovana”.

Za respekt je sposobnost društva u celini i pravnog sistema Republike Srbije da se sa takvim pojavama i pojedincima izbori na pravi način, čiji je epilog na sudu. Tom nastojanju je i sama Agencija dala nemali doprinos, smatra Vukadinović.

On, međutim, ističe da ono što nije dobro u celoj toj priči jesu stavovi pojedinaca, čak vrhunskih intelektualaca i pravnih stručnjaka, koji su skloni generalizovanju i optuživanju cele Agencije kao institucije.

„Ja imam razumevanja i za takve stavove, ali moram da kažem da oni ne doprinose procesima reorganizacije i reforme civilne službe bezbednosti u Srbiji. Takvi stavovi u mnogo čemu su i nepravedni prema najvećem broju pripadnika Agencije, koji časno, profesionalno i odgovorno, u granicama svojih realnih mogućnosti, obavljaju jedan izuzetno težak posao, od posebnog značaja za državu”, ocenio je on.

Kad je reč o umešanosti ljudi iz BIA u mnoge slučajeve, među kojima su ubistva Ivana Stambolića, novinara Slavka Ćuruvije, pokušaj ubistva Vuka Draškovića, Vukadinović je rekao da se radi, kao što je već naveo, „o najstrašnijoj zloupotrebi ovlašćenja od strane pojedinaca, koji su - krijući se iza imena Resora državne bezbednosti - počinili najteža krivična dela i za takvo nešto nema opravdanja”.

„Svako mora da odgovara za svoje postupke. Zakon nam je dao specifična ovlašćenja i samim tim nas obavezao na veliku odgovornost, što moramo imati na umu pri donošenju svake odluke”, zaključio je Vukadinović.