Више СИМ картица него становника

Скоро две трећине становника на планети има мобилни телефон, а сваки четврти приступ Интернету, показује најновији извештај Међународне телекомуникационе уније,агенције УН која прати развој телекомуникација и информационих технологија.

До краја прошле године регистрована је 4,1 милијарда мобилних претплатника у свету, мада је тешко израчунати тачан број људи који користе мобилне телефоне, јер становници појединих европских земаља имају по неколико апарата и картица, док их у сиромашним афричким земљама изнајмљују по потреби или заједнички користе.

Африка као регион у развоју има највишу стопу раста мобилне телефоније. Мобилни телефон имао је 2002. само један међу 50 Африканаца, а прошле године сваки четврти.

Гледано у целини, све земље су за пет година које извештај покрива (2002–2007) напредовале у сектору Интернета и телекомуникација, а највише источна Европа, оцењена као најдинамичнији регион, а предводнице су балтичке државе и Румунија.

Земља у којој је Александар Бел изумео телефон и која је створила Интернет заостаје за европским земљама на свим фронтовима у овом поретку, констатује „Интернешенел хералд трибјун”. САД су тек на 17. месту на индексу развијености. Са изузетком Јужне Кореје, лидери у телекомуникацијама и информационим технологијама јесу земље северне Европе.

На првом месту је Шведска, која је је 2007. имала више СИМ картица него становника. Више од 80 одсто домаћинстава у овој скандинавској земљи поседује компјутер и готово исто толико приступ Интернету. Следе Јужна Кореја, Данска, Холандија и Исланд, а за њима Норвешка, Луксембург, Швајцарска, Финска и Британија.

Најниже цене мобилне и фиксне телефоније и Интернета (представљено кроз корпу услуга, претплата плус тридесетак позива и порука) плаћају становници Сингапура, САД и Луксембурга.

Фиксна телефонија је најјефтинија у Ирану, мобилна у Хонгконгу (Кина).

Од азијских земаља највећи потенцијал за развој има Индија, која је претекла Кину по стопи развоја мобилне телефоније – 91 одсто на годишњем нивоу од 2001.

Европа је лидер по заступљености мобилних телефона (70 одсто становника) и 570 милиона претплатника. Централна и источна Европа су у овом погледу достигле западну по стопи заступљености – Чешка 105 одсто (више претплатника него становника), Словенија 87 одсто, Мађарска 89 одсто, Бугарска 60 одсто, али по приступу Интернету оне са 20 одсто знатно заостају у односу на западноевропске земље (50 одсто).

Русија је 2004. претекла Немачку, Француску, Шпанију и Британију и постала највеће тржиште мобилне телефоније у Европи, а и даље има највишу стопу развоја.

Ј. К.

----------------------------------------------------

Јефтин брзи Интернет у Србији

Србија је заузела друго место на табели десет земаља са најјефтинијим „бродбенд“ (широкопојасним) Интернетом, мерено критеријумима куповне моћи. Ова услуга јефтинија је само на Малдивима.

Американци издвајају у просеку 15 долара месечно за рачун за мобилни и Интернет, а за фиксни телефон мало мање од 20 долара (0,4 одсто плате). У земљама које су при дну табеле месечни трошкови за ове три ставке односе и до 72 одсто плате (Нигер). Србија је релативно високо на 36. месту, где ови трошкови чине један и по одсто месечних примања.