Мајстори траженији од економиста

Судећи према статистичким подацима, могло би да се закључи да је број незапослених на територији краљевачке општине, у односу на период од пре две године, опао за око четири хиљаде. Наиме, доскора се на евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање налазило око 18.000, а сада је тај број сведен на 13.436 лица.

Но, није до посла дошло око четири хиљаде људи већ је списак "ревидиран". Многи су са евиденције брисани јер су се пријавили, рецимо, само због социјалног и здравственог осигурања. Ипак, још је много оних којима је радно место у Краљеву сан, највише младих са средњом стручном спремом, економских техничара, свршених гимназијалаца…Истина, и у таквој ситуацији, како дознајемо од Александре Михајловић, шефа одсека за посредовање при запошљавању, има оних који бирају где ће да раде.

– Траже се – додаје Александра Михајловић – заваривачи, кувари, конобари, трговци, зидари, тесари, армирачи… Ми, примера ради, у сарадњи са Фабриком вагона организујемо преквалификацију за завариваче, али они брзо, ваљда због бољих примања и услова, одлазе, рецимо, у "Гошу", односно у Смедеревску Паланку. Неопходно је, дакле, основати центар за каријерно праћење да би се млади школовали она занимања која су потребна овдашњој привреди. Уз то, треба побољшати извођење практичне наставе у смислу уже специјализације да би се млади на послу боље снашли.

Поред сајмова запошљавања, односно сусрета незапослених и предузетника које ова филијала организује, Снежана Прелић, шеф одсека за развој предузетништва, указује нам и на јавне радове као меру активног запошљавања. Међутим, показало се да нема довољно новца у републичком буџету тако да је из краљевачке општине привремено на по шест месеци, у оквиру реализације само два таква пројекта, запослено свега 45 лица. Нешто је повољнија ситуација кад је реч о подршци самозапошљавању: субвенцију од 130.000 динара користило је око две стотине незапослених.

Око 1.300 грађана ове општине који су остали без посла имају право на новчану надокнаду у периоду од три до 24 месеца.

– Право на ту накнаду – објаснила је Дијана Стојковић, шеф одсека за осигурање незапослених лица – имају они који су остали без посла због ликвидације, стечаја фирме, престанка рада послодавца… Незапослени коме је радни однос престао на основу писменог споразума са послодавцем, а на иницијативу запосленог, не остварује право на ову накнаду, на шта је послодавац дужан да га упозори. Послодавци то обично не чине већ због разних разлога, када је иницијатор престанка радног односа послодавац, прибегавају супротној формулацији одузимајући тако раднику право на поменуту накнаду која износи од десет до 25 хиљада динара.