Море прети хрватској обали

Од нашег сталног дописника
Загреб – Као да није довољно што се у последње време застрашују најцрњим прогнозама надолазеће економске кризе већ грађане Хрватске сада запљускују и црне визије које им прогнозирају светски стручњаци за климатске промене. Према недавно објављеној студији УН-а о последицама које људском роду прете од климатских промена које изазива актуелна цивилизација Хрватска ће до 2070. године због повећања нивоа мора наводно изгубити око стотину квадратних километара копна уз своју јадранску обалу. И не само то: због такве ситуације – тврде стручњаци УНДП-а – Хрватској прети привредни слом и масовно ширење хроничних и заразних болести!

До краја овог века – стоји такође у том извештају – туристи ће заобилазити јадранску обалу због све виших температура и усмериће се према хладнијим местима. Ако се ниво мора подигне за 50 центиметара, што би се садашњим темпом пораста могло догодити до 2070. године, под водом ће нестати делта Неретве и Крке, Вранско језеро крај Биограда, острво Крапањ и многа друга места. Све у свему под морском водом нестало би стотинак квадратних километара копна.

У извештају који је ових дана у Загребу представио стални представник УНДП-а у Хрватској Јури Афанасијев, наведено је и ово: „Климатски модели предсказују да уколико се емисије стакленичких гасова наставе повећавати раздобље од 2040. до 2070. године могло би бити у Хрватској топлије за 3 до 3,5 степена Целзијуса током лета у целој земљи. Лета ће бити врућа и све сушнија, а снега ће бити све мање, што ће утицати на здравље људи, туризам и пољопривреду, а тиме и целу привреду. Наиме, додајмо, познато је да хрватска привреда у знатној мери зависи управо од туризма, који остварује 40 одсто укупних девиза земље, а у укупном БДП учествује тренутно са 18 одсто.”

Уз напред наведено, према тој анализи пад нивоа вода због суше само у сектору хидроенергије довешће до губитка од 17 до 86 милиона евра годишње, а рибарство и марикултура доживеће велике промене пошто ће Јадранско море у таквим условима настанити сасвим нове врсте риба из тропских крајева, док ће садашње врсте побећи у севернија и хладнија мора.