Редовно се опијају и четрнаестогодишњаци

Конзумирање алкохола чак 60 одсто деце и омладине у Србији узраста од 12 до 19 година не сматра штетним, лошим и опасним по здравље. На ову поражавајућу бројку надовезује се статистика која је једна од последица оваквог става – свака четврта млада особа поменутог узраста напила се бар једном у животу, просечна старост приликом првог узимања алкохола међу тинејџерима била је 14,6 година, а навику опијања бар једном месечно имало је њих 5,5 одсто.

Последње велико испитивање здравља становника Србије, које је спровело Министарство здравља, показало је, такође, да више од 33 одсто младих пије повремено или свакодневно, а у публикацији „Здравље становника Србије – аналитичка студија 1997–2007” Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” наведено је да је у популацији младих узраста од 16 година 93 одсто пробало алкохол најмање једном. Стратегија за борбу против злоупотребе алкохола и алкохолизма, по речима др Јасмине Грозданов, начелника Одељења за истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, још не постоји. Алкохол је друштвено прихватљив, и ту лежи један од разлога зашто каснимо са стратегијом.

Од приче здравствених радника о штетности алкохола биће мало користи ако се превенцији не прикључе и други. Др Грозданов каже да јој често засметају велике амбалаже у којима се у последње време производи алкохол, па флаша пива више не подразумева 0,5 литара већ два литра. Када бисмо смањили амбалаже, као што су произвођачи цигарета почели да штампају на кутијама упозорења о штетности, индустрија би допринела превенцији.

Сва су транзициона друштва, па и српско, ризична – у њима су болести зависности један од начина бекства од друштвене реалности, истиче доцент др Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду.

– Када се младима не нуди развој потенцијала и потреба него живот у беди, криминализованом и морално деградираном друштву са извитопереним вредностима, онда пут у личне неслободе и различите зависности постаје потпуно отворен – каже доцент др Југовић.

Резултати истраживања на којима је радио су, између осталог, показали да млади најчешће пију јер сматрају да ће им алкохол побољшати расположење или их опустити, као и да пиће два до три пута чешће конзумирају они који живе у породицама где има или је било честих проблема због пића.

Истраживање Министарства здравља показало је, такође, да је код више од 30 одсто младих узраста од 12 до 19 година који пију алкохолу склона нека блиска особа, а у око 15 одсто случајева то је отац. Такође, иако је забрањено продавати алкохол малолетницима, око 10,5 одсто њих снабдевало се алкохолним пићима у самопослугама, кафићима, ресторанима.

Забрана продаје алкохола малолетним лицима ступила је на снагу 2005. године кроз Закон о заштити потрошача, док је забрана точења алкохола малолетницима установљена Законом о јавном реду и миру, који је последњи пут допуњен такође 2005. године. Према наводима Одељења тржишне инспекције Београда Министарства трговине и туризма, продаја алкохола малолетницима контролише се на основупријава грађана или у току сталног надзора. У пракси то представља готово немогућ задатак, истичу градски инспектори. Пријава грађана има мало, па се све своди на савест продавца и његову процену да ли је у питању малолетно лице. Ако погрешно процени, може сносити одговорност што је продао алкохол малолетнику, а може бити кажњен и ако на основу лоше процене одбије да прода робу лицу које има право да је купи. Готово да не постоји могућност да се прекршај докаже осим да инспектори чекају испред продавнице и присуствујучину незаконите трговине, кажу у градској тржишној инспекцији.

Контрола точења алкохолних пића малолетницима у кафићима, ресторанима и клубовима у надлежности је туристичке инспекције Министарства економије и регионалног развоја, а казна за овај прекршај износи од 10.000 до 350.000 динара или 30 дана затвора. Ипак, већина клубова не контролише ко им седа за шанк. Чак и у случајевима да се докаже точење алкохола малолетним лицима, угоститељи само плате казну и наставе са радом.