Плате топе пензије

Саопштење званичне статистике о просечној нето заради у јануару, сачињено по новој методологији којом су обухваћена и примања запослених код предузетника, односно физичких лица, изазвало је различите коментаре. По новом „обрачуну”, просечна нето зарада исплаћена у јануару била је 28.877 динара, док би по старом она износила 31.267 динара. Неки су у овој промени методологије Републичког завода за статистику видели намеру државе да закине пензионерима. И то уочи најављеног доласка мисије ММФ-а.

Да ли учешће просечног чека у просечној заради преко ноћи може променом статистичке методологије да се повећа са 65 на 75,2 одсто?Рачуница каже да је могуће, упркос томе што од највиших државних званичника стижу уверавања да кресања плата и пензија неће бити. Иначе, просечна пензија је сада достигла око 21.700 динара.

Економиста др Зоран Попов за „Политику” каже да је у најмању руку непристојно „шминкати” стварност увођењем нове методологије обрачуна зарада које су посредно довеле и до повећања пензија, и то за 10 индексних поена.

– Иза одлуке да се од јануара за обрачун зарада узимају не само запослени код правних, већ и они који раде код физичких лица не могу стајати баш часне намере – каже Попов.

Упитан да ли би цела прича могла да се доведе у везу са скорим доласком мисије ММФ-а у Србију, Попов каже да је могуће. Он стрепи да би се због очувања макроекономске стабилности, а у јеку светске економске кризе, посета представника високе делегације те међународне финансијске институције могла искористити да се понуди и смањење пензија. Зашто не, када нова рачуница показује да просечна пензије у просечној заради учествује са поменутих 75,2 одсто.

Миодраг Здравковић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, не би, како рече, ову измену начина обрачуна зарада која је довела до повећања пензија директно повезивао с доласком мисије ММФ-а.

– Ипак би то могао бити пун политички погодак за потпредседника владе Јована Кркобабића – примећује Здравковић. – Он сада мирне душе може да каже да је испунио сва предизборна обећања.

Здравковић подсећа да је пре двадесет година у приватном сектору радило 43.000 људи, а 2008. године – 571.000. Али, број запослених у управи и предузећима, на основу којих РЗС обрачунава просечну зараду, смањен је са 2.346.000 на 1.232.000 људи. Методолошким променама у 2004. броју запослених је додато и 200.000 запослених у предузећима с мање од 50 радника. „Постојали су они и раније, али, ето, ко ће да се бави ситницама.”

– Ако је преполовљен број запослених у другој групи, онда је за толико смањен и узорак на основу кога се процењује просечна зарада, то јест број запослених за које се претпоставља да примају исте зараде као и они који су обухваћени узорком – каже Здравковић. – Реч је о такозваној статистичкој сарми, где се смањује количина купуса (број запослених са нижим зарадама), па добијамо утисак да наше јело има више меса. Узорак је сигурно меснатији, јер даје већи релативни значај платама у јавним предузећима, државној управи, финансијском сектору и другим областима, где је након приватизације дошло до високог раста номиналних зарада.

Вишак запослених у приватизованим друштвеним предузећима представљају обично они са најнижим зарадама који прелазе у армију незапослених или нађу посао који је исто или мање плаћен у предузетничком сектору.

И, на крају, ако је просечна зарада прецењена, прецењују се и права пензионера. А то може бити веома опасна клацкалица, јер је број пензионера повећан са 800.000, пре двадесет година, на 1,6 милиона. Дотле имамо раст „малих пензија”, али и око 40 одсто људи који раде за плату нижу од просечне пензије.

Све то, међутим, не може да помири никаква математика и просеци просека, већ нова развојна политика, инвестиције и много више радних места од којих би се убирало више пара за пензионе фондове, закључује Здравковић. Без тога опет ћемо и без ММФ-а делити све мањи колач на све више гладних уста и оптуживати једни друге да им је комад у руци већи него у нашој.