Паре тек на јесен

Прве дозе нове међународне финансијске инјекције, вредне неколико милијарди евра, могле би да буду убризгане Србији тек од лета, а реалније би било да их примимо на јесен.

– Сем већ уговорених и у парламенту потврђених зајмова, од којих многи нису ни почели да се користе, као и оних који још чекају ратификацију, на домаће рачуне до краја године могле би да легну прве транше – која стотина милиона евра подршке јачању девизних резерви, за инфраструктуру и решавање буџетских проблема – процене су Министарства финансија. Уз напомену да је врло тешко говорити о очекиваном овогодишњем приливу, јер још нису познати ни услови ни рокови, као ни динамика по којој би се тај новац повлачио.

Преговори о свим кредитима тек предстоје, а многи нису ни заказани.

– Кад се и преговори који трају обично неколико дана заврше, званичну одлуку о одобравању зајма доноси борд финансијске институције, а наша влада усваја нацрт споразума, односно уговора. Следи његово потписивање, па ратификација у парламенту, на коју се у неким случајевима чекало и више од годину дана и на крају – указ председника. Потом се још прибавља правна сагласност на уговор и тек ако су сви предуслови за коришћење новца испуњени, може да почне повлачење првих транши по уговореној динамици – објашњава Зоран Ћировић, помоћник министра финансија за међународне финансијске односе.

Том процедуром би новац из нових кредита у Србију могао да стигне од ММФ-а и Светске банке. Ако све договорено испунимо у најављеним преговорима са Међународним монетарним фондом, борд извршних директора Фонда о новом аранжману са Србијом могао би да одлучује тек крајем маја или почетком јуна. Тек кад се заврши и технички део посла (траје отприлике две недеље), могли бисмо да рачунамо на прву траншу, у најбољем случају на лето.

Потписивање аранжмана са ММФ-ом било би улазница код Европске уније за подршку буџету, која ће очигледно бити неопходна после раста дефицита на 2,5 до три одсто БДП-а. Али, преглед до сада уговорених ратификованих или зајмова пред ратификацијом и оних о којима би се тек могло преговарати не упућује да је реално очекивати да нам ЕУ ове године одобри, а камоли да повучемо додатних 400 милиона евра за те намене, како је пре недељу-две најављивао потпредседник Божидар Ђелић, позивајући се на договор са Олијем Реном. Амелија Торес, портпарол европског комесара за економске и монетарне послове, врло брзо је практично демантовала такву могућност, потврдивши тумачења да су једини извор Уније из кога би Србија могла да рачуна на додатна средства за подршку буџету само претприступни фондови. А они су за ову годину тешки око милијарду евра за све земље-кандидате и потенцијалне кандидате, рачунајући и Турску.

Према њеном објашњењу, Србија може да повлачи средства од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке, али она не могу да се користе као подршка буџету. Ни од Светске банке сем раније договореног новца у оквиру стратегије сарадње до 2011. године и 388 милиона долара кредита за изградњу путне мреже на Коридору 10, о коме би борд Светске банке могао да одлучује у априлу, нове зајмове ове године не би требало очекивати. Утолико пре што, како је упозорено из београдске канцеларије, ни до сада одобрена средства нису искоришћена.

Не желећи да коментарише ове изјаве, Зоран Ћировић каже да кад је реч о подршци буџету, Србија за сада сигурно може да рачуна једино на средства од пре месец дана у Вашингтону испреговараног програмског зајма СБ од 34,9 милиона евра за развој приватног и финансијског сектора, који би у најскорије време требало да буде потписан и упућен Скупштини на ратификацију.