Још једна ЕУ – у Азији

Нови Брисел ће бити у Џакарти, а нова ЕУ у југоисточној Азији, исход је самита АСЕАН-а закљученог у уторак у Сингапуру. После 40 година постојања, ова асоцијација, која данас има 10 чланица, прихватила је нови статут, постала "правно лице" и усвојила план да се чвршће и свеобухватније интегрише до 2015. Модел је Европска унија – дакле пре свега слободан проток робе, услуга, инвестиција и (квалификоване) радне снаге, уз нешто лабавију политичку суперструктуру. Идеолошки кишобран ће, наравно, бити демократија и људска права.

Упркос томе што је првобитна идеја о "укидању граница" европског  стила у завршној верзији прилично разводњена, исход самита је оцењен као "историјски". Азијска ЕУ је морала да уважи своје специфичности, да се суочи са економским, социјалним и политичким разликама које су много драстичније од оних у Европи и да пре свега задржи досад кључни принцип: немешања у унутрашње ствари својих чланица.

Најновији самит је, наиме, прошао у сенци догађања у Бурми, где се војни режим у септембру брутално обрачунао са продемократским протестима које су предводили будистички свештеници, и изостанак оштрије осуде тамошњег репресивног режима поново је био повод на указивање на јаз између узвишених циљева и скромних постигнућа који АСЕАН прати још од 1967, када је у Бангкоку, као хладноратовски антикомунистички блок, институционализована Асоцијација нација југоисточне Азије са пет чланица: Тајланд, Малезија, Сингапур, Индонезија и Филипини. Брунеј им се придружио 1984, Вијетнам 1995, две године потом Лаос и Бурма, а последња која је примљена у друштво била је 1999. Камбоџа. 

Реч је дакле о прилично шароликом регионалном друштву, у којем су заступљени готово сви познати политички системи: од апсолутне монархије (Брунеј), преко војних режима (Тајланд и Бурма), једнопартијских социјализама (Вијетнам и Лаос), до (номиналних) парламентарних демократија. Асоцијација има 537 милиона становника (тридесетак милиона више од ЕУ) и сасвим близу 900 милијарди долара бруто националног производа. То регионално богатство је, разуме се, неједнако распоређено: од 29.500 долара по глави у Сингапуру, преко 1.500 у Индонезији, до само 200 у Бурми.

Нови статут предвиђа оснивање сталног секретаријата и функцију сталног генералног секретара, два самита годишње, мноштво сталних радних тела, али не и превелику бирократију ("не желимо други Брисел"). Одлуке ће се и даље доносити консензусом, а статут ће постати пуноважан тек кад га (као и у случају ЕУ устава, односно уговора) ратификују све чланице.

Што се тиче обезбеђивања регионалне стабилности и безбедности, то и даље остаје посао АРФ-а (АСЕАН регионалног форума), консултативног тела које има и спољне чланове. Паралелно са интерном интеграцијом, водиће се и преговори за озваничење слободне трговине и са великим и моћним суседима, Индијом, Кином и Јапаном. АСЕАН, уз то, остаје и зона без нуклеарног оружја.