Тајне архивске грађе

Министар културе Војислав Брајовић, на јучерашњој конференцији у Архиву Србије, најавио је да ће многи архиви, укључујући и архив Безбедносно-информативне агенције, ускоро бити доступни јавности.

– Када бисте знали шта све има у Архиву Србије и колики је његов значај, не само да бисте га чешће посећивали него бисте имали такав ужитак као да долазите у музеј или веома значајну културну институцију, рекао је Брајовић. – Архив није само институција, него и државни орган који грађанима издаје уверења која су веома значајна за њихову будућност, као што су документа релевантна за рехабилитацију, додао је министар истакавши да је отвореност према јавности и научном истраживању основна делатност овог Архива.

Преузимање архивске грађе БИА Архив Србије започео је 2004. године и до сада је преузето 46 502 досијеа лица које је БИА разврстала по категоријама као што су: "Ратни злочинци", "Четници", "Јатаци", "Усташе", "Љотићевци", "Недићевци", "Остали класни и идеолошки непријатељи", итд. Архив Србије је од БИА преузео и више од 300 000 страница докумената која, између осталог, садрже и податке о стрељанима у Крагујевцу 1941. године, деловању Гестапоа, Масонској ложи и Ротари клубу, припадницима српске тајне државне полиције и др.

Иако је концепција новоизабраног руководства Архива Србије отвореност и доступност докумената, архивска грађа преузета од БИА још увек није доступна за истраживаче зато што, како се јуче могло чути, процес преузимања није завршен, али и због непостојања прецизне законске регулативе, несређености грађе по архивским принципима, недостатка стручног кадра и просторног капацитета.

– Наша држава још није почела да отвара досијее, и то питање се сада актуелизује. Веома је важно на који начин то треба урадити. Држава је демократска уколико изађе у сусрет грађанима који су били жртве режима и омогући им да стекну увид у то шта су службе безбедности о њима бележиле. Сваки грађанин би требало да има право да види свој досије, али би требало водити рачуна о заштити приватности – изјавио је др Мирослав Перишић, нови директор Архива Србије, обећавши да ће већ до краја године изнети предлог како решити проблем са досијеима како би та грађа била што пре доступна свим грађанима Србије.

– Не очекујем ништа сензационално у тим досијеима, подвукао је Перишић, додајући да се јавност највише интересује за судбину досијеа БИА, а да се нико не пита зашто ниједан папирић архиве Војнобезбедносне агенције, која није ништа мање богата од архиве БИА, није стигао у Архив Србије.

– Архив Србије чува бројне тајне, међутим он није никаква тајна организација. Нова политика ове установе је отвореност према јавности и рушење стереотипа о овој установи – рекао је Перишић изразивши задовољство сарадњом, како са Министарством културе, тако и са БИА јер се "процес преузимања архивске грађе из ове агенције одвија беспрекорно".

Према његовим речима, Архив се суочава са многобројним проблемима као што су мањак простора, дотрајао кров који прокишњава, старе електричне инсталације које угрожавају безбедност зграде и самог архивског блага, лоша осветљеност овог монументалног објекта која одаје мрачан утисак о Архиву. Велики проблем представља и зграда Електродистрибуције, која се заједно са трафо-станицом наслања на депо националног архива.

--------------------------------------------------------------------------

Шта се крије у звоницима цркве Светог Марка

На недавном састанку са представницима Српске православне цркве, Министарства културе и Архива Србије, како је истакао министар културе Војислав Брајовић, обелодањено је право богатство, односно "шлепери" грађе који се налазе сакривени у звоницима цркве Светог Марка. Митрополит Амфилохије Радовић замолио је да се та драгоцена грађа која је у катастрофалном стању сачува. Реч је о историји Србије од 1838. године која ће, како је најављено, обрадовати српску културу и науку.

--------------------------------------------------------------------------

Судбина докумената у Хагу

– Актуелна је и судбина докумената који се тренутно налазе у Хашком трибуналу. Ти материјали не би требало да заврше у западним институтима. Став Архива Србије је да је најбоље решење да се у Хагу формира архив Хашког трибунала где би се чувала архивска грађа која ће у будућности служити историчарима за проучавање свега онога што се дешавало на просторима бивше Југославије и у самом трибуналу – рекао је др Мирослав Перишић.