Министарство као приватно предузеће

Сарајево – Заменик министра иностраних послова Босне и Херцеговине Ана Тришић-Бабић тврди да је шеф дипломатије БиХ Свен Алкалај узурпирао ово министарство и да оно већ дужи период не функционише као заједничка институција у оквиру БиХ. Она истовремено упозорава да узурпација МИП-а од једне особе аутоматски производи и паралелни систем у односу на друге институције у БиХ, односно паралелни систем у односу на институцију председавајућег Савета министара БиХ, Председништа БиХ, али и ентитетске органе.

Бабићева наводи бројне примере који недвосмислено потврђују да МИП БиХ функционише, отприлике, као једно приватно предузеће у којем је Алкалај „момак за све”, он је тај који и „кроји” и „сече”, који ниподаштава законе, а тиме и функцију свог заменика, из ког разлога између њих двоје већ шест месеци не постоји, буквално, никаква комуникација. „Та комуникација није ни од првог дана била на завидном нивоу из разлога што ја као заменик не знам шта се дешава у министарству ни онда када је министар присутан, немам приступа ни пошти која излази из МИП-а – каже она и напомиње да је „апеле” о незавидном стању у овој институцији упућивала председавајућем Савета министара БиХ, Председништву БиХ и парламентарној Комисији за спољну политику. Нажалост, „адекватних реакција још увек нема”.

Национална заступљеност у МИП-у БиХ је, према речима Бабићеве, један од главних разлога због којег је дошло до потпуног захлађења односа између ње и министра. „Тражила сам да се национална структура избалансира у складу са свим постојећим документима у МИП-у и једним споразумом Председништва БиХ који прецизира на којим радним местима се мора поштовати национална структура и то је оно што се министру није допало. Он већ дуже време одбија да верификује један документ, који ми интерно називамо документом о националној расподели, али је зато на нова радна места поставио дипломате по свом избору, наравно не водећи рачуна о националној структури, објашњава Бабићева.

Иначе, према најсвежијим подацима од 210 запослених у МИП-у БиХ 108 су Бошњаци, 41 Хрвати, 54 Срби, а седам је из реда осталих. Од укупно 25 руководећих позиција 14 заузимају Бошњаци, пет Срби, а на три су Хрвати. Нека од руководећих радних места чак нису ни попуњена. Министарство иностраних послова БиХ нема ни портпарола за односе за јавношћу, зато што је Алкалај самовољно укинуо одељење за информисање, на чијем челу би, иначе, требао бити Србин. Наравно, то је урадио смишљено како би могао оданог му саветника Златана Бурзића, који нема статус државног службеника, овластити да држи под контролом сваку информацију из домена МИП-а која би, евентуално, могла доспети у јавност.

Недоличним стањем у Министарству иностраних послова БиХ које се рефлектује и на рад дипломатско-конзуларне мреже у свету, изузимајући Кину, Иран, Швајцарску и Србију, јер су то земље у којима БиХ нема своје амбасадоре, није незадовољна само Бабићева, него и већина запослених у овој институцији који су, захваљујући неподношљивој самовољи актуелног министра доведени у ситуацију да морају да траже заштиту Хелсиншког комитета за људска права БиХ, а неки од њих и на Суду БиХ. Међу њима је и Ибрахим Ефендић који је у дипломатији и то на високим позицијама провео 27 година да би га Алкалај, из само њему знаних разлога, „срозао” на ниво, такорећи, записничара.