Тајна масовне гробнице код Лашког

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Сви који су прегледали Барбарин ров напуштеног рудника у Худој јами (Страшна јама), у коме су откривени остаци жртава масовних послератних ликвидација у околини Лашког, изашли су потресени. Генерална државна тужитељка Барбара Брезигар изјавила је да је „призор у јами језив” и одбила да открије досадашње резултате истраге која је довела до отварања рова у коме је пронађено око 300 мумифицираних лешева. Полицијски истражитељи очекују да ће у околним, живим кречом и бетонским препрекама блокираним рововима, лоцирати још бар хиљаду, а можда и више, ликвидираних после Другог светског рата.

У рову Барбара су земни остаци оних за које није било места у јамама рудника који је затворен 1942, објашњава Марко Штровс, вођа сектора за прикривене послератне гробнице у словеначком министарству рада. Штровс подвлачи да на телима жртава нема прострелних рана. Стручњаци закључују да је узрок смрти гас.

Садржај рова није ништа ново, јер се после 1945. шушкало да крије масовну гробницу. Зид којим је ров био зазидан, 800 метара од улаза, разбијен је у јуну прошле године. Иза је био затрпан јаловином, а када су рудари испразнили ров, налетели су на бетонски зид, па поново на јаловину, па на зид... Коначно су се пробили до јаме широке три и високе два и по метра у којој су нашли гомилу кожних ципела. Иза је зјапило рударско окно, дубоко 72 и широко четири метра. „ То нису скелети, већ мумифицирани лешеви, деценијама очувани јер су поливени живим кречом, а одаја херметички затворена”, каже Штровс нагласивши да су сва тела нага и да су жртве систематично довођене голе, без одеће и ципела, како би се прикрио њихов идентитет.

Претпоставља се да су жртве Словенци из Рупниковог батаљона и заробљени Хрвати, можда и Срби, које су побили припадници 1. словеначке дивизије народне одбране, 2. батаљон 3. бригаде. Заробљеници су допремани ноћу, камионима до Барбариног рова одакле су бацани у рударска окна.