Прећутана историја о приступању Тројном пакту

Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. године није био чин издаје, већ добар дипломатски потез, сматрају Миодраг Јанковић, историчар, и Вељко Лалић, новинар "Вечерњих новости", аутори књиге "Истина о 27. марту", која је представљена јуче у Међународном прес-центру. Своју тврдњу они поткрепљују обимном документацијом, чији најважнији део чини 12.000 докумената из личне збирке кнеза Павла Карађорђевића, коју је недавно са Колумбија универзитета у Њујорку донела његова ћерка Јелисавета и поклонила је Архиву Југославије.

- Процес проналажења истине у себи, врло је болан, а тако је и са суочавањем са историјском истином. Мене је болело то суочавање, а верујем да ће исто осећати и читаоци ове књиге - изјавила је кнегиња Јелисавета Карађорђевић, отварајући промоцију књиге.

Двојица аутора упознали су се када су дошли, како су испричали, да први "украду " нове податке из докумената које је донела кнегиња Јелисавета. Тада су схватили да им је циљ, у ствари, исти и одлучили су да заједно проуче архиву и до сада необјављену историјску документацију представе у књизи. Јанковић и Лалић желели су да својом књигом обелодане детаље Тројног пакта за које сматрају да их је званична историја прећутала. Аутори истичу да Тројни пакт није значио војни савез са Немачком, већ пакт о ненападању и неутралности, којим су Краљевини Југославији гарантовани суверенитет и територијални интегритет, као и то да силе осовине неће тражити да војска прелази преко њене територије.

- Дали смо мишљења пучиста и мишљења свргнутих, поражених, противника пуча, као и главне историјске личности - кнеза намесника Павла Карађорђевића, његове акције и размишљања - рекао је Јанковић.

Он објашњава да су у писању желели да избегну строги академски стил, и да је књига "Истина о 27. марту" написана као динамично штиво, разумљиво свима.

- Ову књигу је на неки начин писао кнез Павле, јер је умногоме коришћена његова преписка. Документа која смо пронашли и представили недвосмислено указују на то да је пуч 27. марта плаћен новцем из иностранства. Кнез Павле је знао да је рат неизбежан, али је желео да сачека да Немци нападну Русију. Он је водио реалну, а не небеску политику - наглашава Лалић.

Један од докумената којим аутори књиге поткрепљују своје тврдње јесте и примерак нашег листа од 26. марта 1941. године. "Политика" је тада на првој страни објавила извештај из дворца Белведере, где је пакт потписан, под насловом: "Југославија је приступила пакту трију сила под условом да за све време трајања рата Немачка и Италија не траже прелаз, нити превоз својих трупа преко југословенске територије". Број "Политике" од 28. марта сведочи колико се ситуација брзо изменила. Наслови "Њ. В. Краљ Петар преузео власт у своје руке", "Армиски генерал. Г. Душан Симовић образовао је концентрациону владу", поднаслов "У целој земљи ова промена одушевљено је примљена" и вест "Њ. Кр. Вис. Кнез напустио Београд и отпутовао за Атину" речито сведоче о томе.