Заштита од презелитизма

Познаваоци стања у верским заједницама и црквама у Србији кажу да им није јасно због чега су цркве тражиле повлачење Предлога закона о забрани дискриминације, нарочито кад је реч о члану 18. који се тиче промене вере или уверења.

Уредник Верске информативне агенције Живица Туцић каже да је „слобода људи да мењају веру или да оду у безверне”, као што „свако има слободу да промени странку”.

Публициста Мирко Ђорђевић оцењује да је то чисто политички мотивисан потез који је „за жаљење”. Политичку позадину он објашњава тиме да СПЦ, заправо, не жели да допусти да националне мањине, попут румунске, црногорске и македонске формирају своје цркве у Србији.

– То није добар потез ни за саму цркву, јер као што наши људи желе своју цркву у иностранству, тако и други желе своју цркву у Србији – оцењује Ђорђевић.

Ђорђевић се, ипак, слаже да би одређене примедбе могле да буду легитимне уколико би њихов циљ био да се сопствени верници заштите од прозелитизма (што се може превести као „врбовање” припадника друге вере за своју веру) других цркава и верских заједница.

Туцић, међутим, додаје да потпуне забране прозелитизма не може да буде, јер се људима не може забранити било да бира веру или да буде атеиста.

Треба подсетити да је у Грчкој, која је чланица ЕУ, од 1975. године Уставом забрањен прозелитизам због чега је Грчка пред Судом за људска права у Стразбуру изгубила спор од једног припадника Јеховиних сведока, коме је исплаћена и новчана одштета. Познаваоци ове проблематике објашњавају да се прозелитизам забрањује јер се сматра да се тиме омогућава „отимање” верника на нелојалан начин, јер поједине верске заједнице без идентификације нуде новчану помоћ грађанима да би их придобили. А то се ни у једној земљи не сматра дозвољеном радњом.

Са друге стране, Туцић мисли да се реакција на други спорни члан, којим се третира сексуална оријентација појединца, може сматрати нормалном „јер оно што је за секуларизовано друштво нормално, није нормално и за цркве”.

– И овде и у другим земљама, цркве имају свој кодекс морала – додаје Туцић.

Прошле године су, на пример, све цркве заједно реаговале против закона о забрани дискриминације у Хрватској, али је хрватски Сабор ипак великом већином усвојио Закон о сузбијању дискриминације, док сви предлози верских заједница и других конзервативних удружења, којима су се углавном доводиле у питање одредбе о толеранцији различитих сексуалних опредељења и родног идентитета, нису узети у обзир.

Према мишљењу Мирка Ђорђевића, однос цркве према сексуалној оријентацији и родном идентитету је мало компликованији, јер црква не одобрава хомосексуализам, али се истовремено и сама суочава са проблемима као што су случајеви некадашњег старешине манастира Хопово Илариона и владике Пахомија, на које нема одговоре.

Д. М. – М. Р. П.

---------------------------------------

Шта је прозелитизам

Прозелитизам је, како се дефинише у Википедији, манија или помама обраћања у неку веру присталица друге вере, тежња оних који гледају да, нарочито нечасним и ружним средствима, присталице друге верске странке придобију за своју странку.

Прозелит представља дошљака, придошлицу; то је обраћеник, онај који је прешао у другу веру, онај који је из једне странке, нарочито верске, прешао у неку другу (израз потиче од грчког јудаизма, када су се, у време Христово, овако називали незнабошци који су примили јеврејску веру). У Грчкој је прозелитизам уставом забрањен. Руска православна црква оптужује католичку цркву за прозелитизам на подручју Русије од 1991. године.

------------------------------------------------

Гајин: На мети напада законски текст, а не гејеви

Постојало очекивање да ће се анимозитет према заједници гејева и лезбијки рефлектовати на нерасположење грађана према самом закону, рекао је члан радне групе за израду закона о забрани дискриминације.

Повлачење предложеног закона је „пуч на правни систем”, рекао је Саша Гајин, члан радне групе за израду закона о забрани дискриминације и координатор Коалиције против дискриминације Центра за унапређивање правних студија.

Гајин каже да Коалиција против дискриминације и Центар за унапређивање правних студија мисле да је реч о покушају да се јавност окрене против самог закона. Односно, да „мета напада нису гејеви и лезбијке, већ сам законски текст”.

– Реч је о једној сасвим супротној идеолошкој матрици, у којој начело равноправности, одлика савремених правних система демократије – да третирају све људе као једнаке, без обзира на лична својства – није довољно схваћена.

Они су и представили овај закон као закон који брани права гејева и лезбијки, а не као закон који брани права свих мањина, очекујући да ће се тај анимозитет који постоји према заједници гејева и лезбијки рефлектовати на нерасположење грађана према самом закону – каже Гајин.

Гајин је испричао и да су о предлогу закона биле организоване три јавне расправе на којима је учествовало више од 200 учесника. На основу примедби из јавних расправа закон је измењен. Из Министарства вера, које има овлашћење да рефлектује позиције верских заједница, добили су, каже, позитивно мишљење, једино је било примедби на онај члан који се односи на верске слободе. Тај члан је, потом, измењен. И на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, законски предлог је подржан „огромном већином”, с тим што су своје мишљење издвојили радикали и Нова Србија, „због тога што су мислили да је увођење повереника за заштиту равноправности неоправдано удвајање администрације”.

Он каже да не постоји директива ЕУ која обезбеђује права на изражавање сексуалне оријентације.

– Али, поступило би се супротно духу европских директива када би се права геј популације ограничила, у смислу ускраћивања слободе изражавања сексуалног опредељења или ако би им се ускратила друга права због претпостављене или стварне хомосексуалности – каже Гајин, наводећи и да не постоји национално законодавство у Европи у коме ће се наћи одредба која оспорава право тој популацији да изрази своје сексуално опредељење.

Наглашавајући да се закон бави само основним правима сексуалних мањина и то тако да они, с једне стране, задрже своју сексуалну оријентацију као приватну ствар и да, с друге стране, онај ко жели да јавно изрази своју сексуалну оријентацију не може бити због тога дискриминисан, „Политикин” саговорник истиче да не може бити адвокат оних који су против предложеног прописа. Стога као пример наводи Шпанију, изразито католичку средину, која је једна од првих земаља која је признала права хомосексуалаца у начелу, а затим отишла и корак даље, па је донела и закон о признавању њихових бракова. Када је усвајан тај закон („не пре”), Католичка црква је организовала демонстрације против владе, али није била довољно моћна да спречи његово усвајање. Гајин подсећа и да је и Хрватска пре више година донела закон о истополним заједницама.

За Грчку, која је чланица ЕУ и у којој црква има велики утицај, он каже да не може бити упоредни пример, због тога што православна црква у тој земљи има статус државне цркве. Код нас је статус црквених организација другачије регулисан. По Уставу, црква и верске заједнице су одвојене од државе и не смеју се мешати.

Б. Чпајак

-----------------------------------------------

Хомен: Закон услов за „шенген”

Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, каже да је закон о забрани против дискриминације неопходан за белу шенгенску листу. Он је рекао да Европска комисија „не улази у детаље” шта тај закон треба да садржи.

– Траже само доношење закона, али подразумева се да он треба да буде у складу са конвенцијама Савета Европе и европским директивама. Ако урадимо закон који није такав, џаба смо га радили – каже Хомен.