Казна за Мишковића још загонетка

Колику ће казну за монопол платити Мирослав Мишковић ако судски органи потврде решење Комисије за заштиту конкуренције, којим се забрањује спајање "Це маркета" и "Примера Це", за сада још остаје тајна. Према рачуници коју је извео Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, реч је о 400 милиона евра, јер се он позвао "на очекивани промет ове компаније од 1,7 милијарди евра".
Међутим, Дијана Марковић-Бајаловић је објаснила да Комисија за заштиту конкуренције засад нема податке колики су годишњи приходи Мишковићеве компаније и да не може да изведе праву калкулацију

– Казне су ригорозне и крећу се од три до 10 одсто годишњег прихода. И то не само трговачког дела фирме већ целог "Делта холдинга". Међутим, Комисија нема надлежност да изриче казне, већ је то посао суда – казала је Бајаловићка.

Подаци о годишњим приходима неке компаније, који се налазе у Пореској управи, по закону, спадају у домен службене тајне. Наиме, према члану седам Закона о пореском поступку и пореској администрацији, службеном тајном се сматра сваки документ, информација, податак или друге чињенице о пореским објектима до кога су службена лица дошла. Овакве информације у Пореској управи могу се сазнати само уз писмену сагласност пореског обвезника, у овом случају "Делте".

По економској теорији, приходи представљају продајну вредност продатих производа, трговинске робе и материјала, као и обављених услуга. Ови приходи се мере на основу фактура или других докумената и продајних цена наведених у њима, и не треба их мешати са профитом који је много мањи.

Иако је Закон о заштити конкуренције предвидео оштре казне, само доношење решења надлежних не значи аутоматску наплату. "Делта" поново има законску могућност да поднесе жалбу Врховном суду Србије, пошто јој на адресу стигне решење којим се забрањује спајање "Це маркета". Према речима Дијане Марковић-Бајаловић, председника овог антимонополског тела, Комисија нема овлашћења да кажњава оне који ометају конкуренцију, већ је то, у складу са законом, у надлежности суда.

Друго решење којим се поново оспорава припајање "Це маркета" највећем српском трговинском ланцу комисија је донела пре три дана. Тада је Дијана Марковић-Бајаловић истакла да је Мирослав Мишковић већ две године незаконито власник "Це маркета". Она објашњава да се "Делта" пред надлежнима бранила чињеницом да је Закон о заштити конкуренције ступио на снагу пошто су они постали власници "Це маркета". Односно, да су акције почели да купују још крајем 2004. године. У Комисији то оспоравају наводећи да је закон донет у септембру 2005. године, а акције продате два месеца касније.

Прво решење са готово истом садржином Комисија је донела у јулу прошле године. Кад је оно стигло на адресу Мишковићеве компаније, "Делтини" адвокати су пресавили табак и тужили надлежне. Тако је случај стигао до Врховног суда. Пре непуних месец дана суд је поништио решење Комисије, па су у складу са управним поступком надлежни донели ново. Како кажу, на основу података са којима су већ располагали, али и неких нових чињеница.

Анализа Комисије за заштиту конкуренције показала је да трговина Мирослава Мишковића заузима више од 50 одсто тржишта. Према речима Дијане Марковић-Бајаловић, у току су још нека истраживања, која се тичу расподеле снага на београдском тржишту.

-----------------------------------------------------------

"Це маркет" остаје у "Делти"

Законом о заштити конкуренције, осим новчаних казни, могу се изрећи и заштитне мере одузимање предмета и забрана обављања одређене делатности, а одговорном лицу може се изрећи заштитна мера забране обављања одређених послова. Враћање имовине у пређашње стање законом није прописано, што значи да "Делта" не може да одвоји "Це маркет" од свог малопродајног ланца. Изменама Закона о заштити конкуренције предвиђено је враћање у пређашње стање, али се он неће односити на "Делту", јер правно гледано, нови прописи немају ретроактивно дејство.

Једна од новина која се налази у изменама закона је у то што ће новчане казне моћи директно да изриче антимонополска комисија која ће на тај начин преузети оно што је досад био посао суда. У Комисији објашњавају да нове одредбе треба да им омогуће да наложе продају предузећа које је довело до концентрације, али само које су извршене од момента његове примене. Међутим, и тада монополиста има право жалбе на решење Комисије, односно могућност да га обори у управном поступку као што је то и сада учињено с првим решењем Комисије којим је оспорено спајање "Це маркета" и "Примера Це". Не очекује се да нови закон уђе у Скупштину Србије до краја године.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Спајање у раскораку

Било каква одлука Комисије за заштиту конкуренције која је у вези са споразумима закљученим од 24. септембра 2005. до 10. јуна 2006. није законита, нити обавезујућа, без обзира на то да ли се ради о "Делти", "Примеру Це", "Це маркету" или другом друштву, оценио је јуче Фонд за развој демократије.

Фонд је подсетио да нови Закон о заштити конкуренције није могао да се примењује до 10. јуна 2006. и зато не постоји могућност да Комисија или Врховни суд Србије поништавају или одлучују о легалности обављених спајања предузећа у том периоду.

Учесници у оваквим поступцима, пропустом законодавца, нису имали законске могућности да траже сагласност за спајање и концентрацију капитала и из тих разлога нису били ни дужни да прекину спровођење концентрације капитала до формирања Комисије за заштиту конкуренције.

Фонд је подсетио да је 24. септембра 2005. ступио на снагу Закон о заштити конкуренције, уз истовремени престанак важења дотадашњег Антимонополског закона.

Закон тада није могао да се примењује без Уредбе владе о садржини и начину подношења захтева за издавање одобрења за спровођење концентрације, Уредбе владе о критеријумима за утврђивање релевантног тржишта, формирања Комисије за заштиту конкуренције и Статута Комисије за заштиту конкуренције.

Законски услови испуњени су тек 10. јуна 2006. године, даном објављивања и ступања на снагу Статута Комисије за заштиту конкуренције. 

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Беко: Мишковић је мој пријатељ

Милан Беко, бивши министар за приватизацију у влади Мирка Марјановића и некадашњи председник Управног одбора "Заставе" из Крагујевца, који је ових дана помињан у јавности у контексту сукоба Чедомира Јовановића и Мирослава Мишковића, јавио се јуче редакцији "Политике" да демантује изјаву коју је наш лист у броју од среде објавио под насловом "Беко: Нисам у ′браку′ са Мишковићем", из пера новинарке Снежане Богдановић. У тексту који смо објавили у јучерашњем броју Беко је цитиран како каже: "Чуо сам за бројне неистине које се о мени и мом пословању износе у српским медијима. Немам времена да се обрачунавам са новинарима, медијима и јавношћу. Такође, знам и за приче о мом "браку" са Мишковићевом "Делтом". Кад бих имао озбиљније послове са том фирмом, о чијем се сумњивом пословању доста пише, ја бих свакако бежао од њих, демантовао неистине, а никако промовисао Мирослава Мишковића".

Господин Беко је јуче у разговору са главним уредником "Политике" нагласио да ова изјава не одговара садржини кратког разговора који је на аеродрому у Атини телефоном водио са нашом новинарком. Он тврди да је јасно дао до знања госпођи Богдановић да не жели да даје никакве изјаве за медије, што је и иначе његов обичај.

"Одбио сам да дам изјаву за новине, а потпуно је погрешно интерпретиран и део разговора који се односио на сукоб Чедомира Јовановића и Мирослава Мишковића. Рекао сам да је Мишковић мој пријатељ и да ми делимо напор да се промовише боља слика о корпоративној Србији, у којој је Мишковићева "Делта" водећа компанија, са највећим регионалним потенцијалом. Што се тиче Чедомира Јовановића, дистанцирао сам се од њиховог сукоба и рекао сам да, чак и да имам било какав сукоб са било ким (укључујући ту и и Мишковића), тај сукоб не бих проширивао на политику и у то не бих укључивао ниједну политичку странку, па ни странку Чедомира Јовановића".