Цензура беседа увреда за младе генерације

Упркос бројним реакцијама поводом цензурисања ђачких беседа, још нема назнака да ће Правилник о Републичком такмичењу средњих школа у беседништву бити измењен. Правилник је недавно усвојила Скупштина Заједнице економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељских школа, а у њему је заправо споран члан 10 којим се средњошколцима забрањује да беседе на актуелне политичке теме.

Убацивање спорног члана у правилник на седници скупштине поменуте заједнице предложио је Слободан Павловић, члан Националног просветног савета и директор Правно-пословне школе Београд. Скупштина је тај предлог једногласно прихватила, а предлагачу су, како је сам објаснио, највише засметале беседе „Кофер” и „Пахомије, Бог је љут!” које су заправо први пут на такмичењима изговорене још пре две, односно три године.

Одмах су реаговали чланови жирија на поменутим надметањима, међу којима су и професори Београдског универзитета, указујући на то да се новим правилима крше уставна права на слободу говора, али и да се „нарушава план и програм” јер се у оквиру предмета реторика на четвртој години правно-биротехничких школа изучавају и беседе са политичком тематиком. Професори Правног факултета у Београду Сима Аврамовић и Јовица Тркуља, професорка реторике у Правно-пословној школи Светлана Градинац и публициста и портпарол Уставног суда Србије Дејан А. Милић још 27. фебруара написали су приговор на спорни правилник и упутили га Заједници средњих стручних школа и Министарству просвете Србије (министру просвете и његовом помоћнику за средње образовање). Професорка Градинац каже да је лично приговор однела у архиву Министарства просвете поменутог дана, где је предмет заведен под бројем 420. Зато јој је чудно што министар и његови сарадници још нису добили приговор, али је, указује, још занимљивије то што министар просвете Жарко Обрадовић у изјавама за медије истиче да његов ресор није надлежан за овај проблем.

– Тачно је да Министарство није ни кројило, ни усвојило спорни правилник, али оно је покровитељ Републичког такмичења средњих школа у беседништву, док је Заједница економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељских школа организатор поменутог надметања – истиче Светлана Градинац.

На то колико су са ораторством неспојиве било какве забране, за наш лист говори професор др Сретен Петровић, аутор књиге „Реторика” који на београдском Филолошком факултету предаје естетику и културологију. Био је и члан жирија на школским такмичењима из беседништва.

– Када већ нисмо кадри да забранимо деструкцију, кварење језика у парламенту, спремни смо да најмлађој, школској и студентској популацији, невиној и без заштите (имунитета), забранимо да им у беседама политичке и верске теме постану предлошком. Заборавља се да су политичко и у томе, парламентарнобеседништво, као и духовно и црквено, војно и судско, жанровски постојали откада беседништво слови као цивилизацијска мера јавне комуникације. Препоручивати, и то са највиших просветних нивоа, како би ваљало да окосницу својих беседа ђаци граде око срцепарајућих тема, љубави на први поглед, односно беседити на теме из биљно-животињског света, не само да је обеспокојавајуће, већ вређа зрелост и дух младих генерација, које, природно, имају свој и те како развијени критички став према свим доменима јавнога живота – објаснио је за наш лист професор Петровић.

Некадашњи студент права, сада портпарол Уставног суда Србије Дејан Милић подсећа да у време Милошевићевог режима који је носио све спољне ознаке недемократског није било оваквих забрана. Он је тако 1994. године, у време ратова на простору бивше Југославије, на такмичењу из беседништва на београдском Правном факултету, победио управо са политичком беседом о одбрани мајора оптуженог за предају касарне ЈНА.

Александра Бркић

-----------------------------------------------------------

Реаговање беседника

Јуче су се дописом нашој редакцији јавили Иван Нинић и Јелена Рељин, говорници спорних беседа „Кофер” и „Пахомије, Бог је љут!”. Иван у писму тврди да предлагачу забране беседа на политичке теме Слободану Павловићу није засметала само беседа „Кофер”, већ и антикорупцијске активности његовог бившег ученика.

– На основу мојих пријава школу је својевремено посетила буџетска инспекција и утврдила одређене неправилности – наводи Иван Нинић.

Студент психологије Јелена Рељин у свом писму „Политици” између осталог каже: „Не памтим да се директор Слободан Павловић појавио ни на једном јавном часу беседништва, трибини или такмичењу. Не сећам се ни да ме је икада позвао након школског такмичења да пита да ли сам беседу сама написала, да ли је можда неко утицао на мој став. Знам једино да је био присутан када је требало да се прослави шест освојених места од укупно девет на Републичком такмичењу у Нишу 2006. године, где сам проглашена за укупног победника управо са беседом за коју он данас, након три године, тврди да изазива верску нетрпељивост и да сумња у то да сам беседу сама написала.