Вордсворт и Мантер у "Привреднику"

Стивен Вордсворт, амбасадор Велике Британије у Србији, и Камерон Мантер, амбасадор САД у Србији, састали су се јуче у Београду са представницима пословног клуба "Привредник". Током састанка амбасадора Вордсворта и Мантера са представницима локалног бизниса, било је речи о актуелним трендовима у економским односима Србије са Британијом и САД, као и о битним друштвено-привредним питањима као што су борба против корупције и друштвено одговорно пословање.
Јучерашњим састанком је настављена пракса овог удружења да у госте позива представнике страних држава са којима Србија има развијену економску сарадњу, пише у саопштењу.

Е. Р.

-----------------------------------------------------------

Запад и тајкуни

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Вестица о састанку британског и америчког амбасадора са пословним људима Србије окупљеним у клубу Привредник у Шекспировој улици у Београду била би значајна вест чак и да до овог дипломатско-пословног сусрета није дошло у јеку жестоког јавног сукоба између првог српског тајкуна Мирослава Мишковића и лидера опозиционе Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића, сукоба у који је Јовановић пре два дана увукао и америчку амбасаду у Београду. Наиме, јавна је тајна у Београду да је Мирослав Мишковић са још једним бројем српских пословних људи доспео на "црну листу" Амбасаде САД, на којој се налазе они који, наводно због корупције, не могу да добију визу за улазак у Сједињене Америчке Државе. На ту листу Мишковића (и друге) ставио је доскорашњи амерички амбасадор Мајкл Полт, који је у јулу напустио нашу земљу.

Према сазнањима "Политике", нови амерички амбасадор Камерон Мантер са собом је у Београд донео и свој, другачији стил обављања дипломатских дужности, а америчка и британска амбасада почеле су да преиспитују досадашњи однос према улози коју најјачи српски привредници играју у политичком и друштвеном животу Србије. Чини се да је почело да преовлађује уверење да српски тајкуни, који силно желе да своје послове уведу у што мирније и регуларније пословне токове, не само у Србији већ у региону и шире, могу да буду део напора да се Србија брже укључи у западне интеграције. Идеја је, како сазнаје "Политика, да је корпоративном сектору у интересу да Србија брже уђе у Европу (Мишковићеви противници међутим тврде да он чини све да Србија остане изолована) и да се тај њихов интерес може искористити за подгревање њихових прозападних амбиција. Амбасадори су, изгледа, проценили да српски олигарси, под њиховим утицајем, могу постати "дисциплиновани" чланови заједнице, можда у замену за "бељење" њиховог капитала и улоге коју су имали у прошлости. (Из западног угла посматрана, бахатост тајкуна према медијима, на пример, указивала би на то да они код нас још нису научили правила игре развијеног демократског друштва.)

Овај другачији западни однос према српској пословној заједници наговештен је када се пре два дана Амбасада САД у Београду огласила саопштењем усред полемике вођене у Скупштини Србије о томе да ли је, како тврди Чедомир Јовановић, власник "Делте" америчкој амбасади нудио услуге политичког посредовања око Косова у замену за визу. Амерички деманти да је Мишковић нудио услуге Вашингтону протумачен је у Београду као отклон према Јовановићу, односно као посредна подршка Мишковићу.