Птице се селе на север

У САД су се гримизне зебе преселиле на север, око 800 километара даље од устаљених зимских станишта, зато што је све топлије. И у овој селидби нису усамљене: више од половине од 305 птичјих врста Северне Америке, небројена свита црвендаћа, галебова, сова, сеница и осталих, зимује шездесетак километара северније од својих боравишта у минуле четири деценије.

Жива у термометру се попела, у просеку, готово 0,6 Целзијусових подељака у јануару!

Изучавање навика сељења птица, од 1966. до 2005. године, обелоданило је да је скоро четвртина врста стизала даље на југ, али се истовремено удвостручио број летова у супротном смеру – 117 врста. Знатан део пернатих путника изабрао је за крајње одредиште – север, објашњава биолог Тери Рут са Универзитета Станфорд, наглашавајући да се не зна да ли је то због свеопштег отопљења, али ако се из године у годину понавља – то није само творевина наше маште.

Преко предвиђања

Међународни тим климатолога упозорио је протеклих дана да ће се временске прилике (и неприлике) погоршати, захваљујући порасту просечне температуре од 0,7 до 2,2 Целзијусова степена у односу на 1990. Недавно је Кристофер Филд из Карнегијеве задужбине за науку написао да људи данас испуштају више угљен-диоксида у атмосферу него деведесетих. Од 2000. годишњи пораст износи 3,5 одсто, а деведесетих је достизао 0,9 посто, што ће поспешити учестале суше, обилне поплаве и топлотне таласе.

И загревање Арктика и Антарктика се одиграва брже него што се претпостављало, подижући укупну висину светских мора и океана, установило је десет хиљада научника из 63 земље, окупљених под окриљем Уједињених нација. Снег и лед се смањују на оба пола, а то погађа људе, животиње и биљке. Проучавање је започело у марту 2007, а завршава се у марту 2009. Убрзано отапање западних подручја Антарктика протеже се до најјужнијег рта Јужне Америке, иако се веровало да је најмање угрожено. Повећање количине соли у морској води указује да се истањују доњи слојеви ледника.

Али најгоре тек долази.

Напори да се ограничи испуштање штетних гасова мало ће стишати климатске промене које би се могле отети контроли. Британски истраживачи су осмислили рачунарско опонашање (модел) избацивања угљен-диоксида у околину прем садашњем кораку за следеће четири деценије. И шта су запазили? Свеопшта температура нарашће за два Целзијусова степена у односу на ону с почетка индустријске револуције, а то ће донети обилне поплаве и велике врућине. Најгоре од свега: такво кретање тешко је зауставити, а камоли му преокренути ток!

„Ми сада гледамо у климатску будућност која је већ превазишла најозбиљнија предвиђања”, помало потиштено поручује Кристофер Филд.

Прекорачење прага
Напослетку, британско поигравање бројкама у компјутеру показује да ће на измаку прве деценије 22. столећа у Земљином ваздушном омотачу бити четири пута више угљен-диоксида него пре индустријализације!

Загревање наше планете исушиће прашуме и тропске пределе чинећи их подложним пожарима, поспешиће отапање у областима вечитог леда и ослободиће додатне количине угљен-диоксида.

Није ли сувише касно да се ишта предузме?

Дејвид Арчер са Универзитета Чикаго подсећа да угљен-диоксид има дугачак реп, јер ће десетина сада испуштеног претрајати у атмосфери, чак 100.000 година или, ако вам је лакше, хиљаду векова! Количина расположивих фосилних горива довољна је да повиси износ дотичног гаса у Земљином ваздушном омотачу више него што га је имало милионима година!

Ускоро ће човечанство прекорачити праг после којег надолазе ненадокнадиве штете. Доскора је већина мислила да ће недаће задесити неколико врста и најсиромашније људе, међутим врели талас који је 2003. усмртио 50.000 житеља Европе и пустошење урагана „Катрина” болно су подсетили да нико није поштеђен излива срџбе разјарене природе.

Свеопште отопљење већ премашује сва предвиђања у протеклих неколико година, јер је сасвим извесно да ће жива у термометрима поскочити више него што се претпостављало. Једино је неизвесно: колико ће то бити погубно за човечанство?