Белоглави суп се вратио са пасошем

Белоглави суп, од милоште прозван Лала, у новембру прошле године побегао је из резервата Увац у Црну Гору, а прекјуче је као први орао са пасошем враћен у Србију. Његов повратак трајао је два месеца, а велику подршку враћању ове луталице дали су Завод за заштиту природе Црне Горе, Министарство за заштиту и туризам као и Предраг Губеринић код кога је суп боравио.

– Ово му је четврти пут да бежи. Почетком септембра прошле године почео је да слеће на куће у селима по Војводини и да прилази људима. После два неуспела покушаја да се врати у природу у Војводини, пребачен је у резерват Увац где је у новембру пуштен на слободу – рекао је Борис Ракочевић, секретар Фонда за заштиту птица грабљивица.

Лала се, међутим, није дуго задржао у јату у колонији Увац, већ је пре Нове године „илегално” прешао границу и упао у дубок снег код Андријевице. Ту га је пронашао Предраг Губеринић. Видео је да је орао прстенован и сетио се да постоји фонд у Србији за заштиту птица грабљивица и резерват Увац, где је и последње уточиште белоглавих супова на Балкану. Његов повратак је трајао толико дуго јер је ово први орао који је прошао границу са неопходним сертификатом.

– За време боравка у Црној Гори Лала се потпуно припитомио, па сматрамо да би тешко опстао у природи. Због тога је сада у резервату Увац, али у кавезу, да не би побегао. Иако има чудну нарав, ова птица има одличне телесне карактеристике. Још, додуше, не знамо да ли је мужјак или женка, али радимо испитивања. Имамо у плану да Лала и орао Живко, који је повредио крило у клисури Трешњице, помогну повратак ових птица на Стару планину – рекао је Саша Маринковић, доцент у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Белоглави суп је ретка врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила до три метра. У ланцу исхране је незаменљив – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини „природну рециклажу”.Ова ретка врста је пре двадесетак година била пред изумирањем, а на територији увачких језера 1990. године било је само седам парова.Према подацима из 2007. године, захваљујући залагању Фонда за заштиту птица грабљивица и редовној исхрани, њихова бројност се повећала на 67 гнездећих парова односно око 300 јединки. Тако је колонија ове јединствене врсте птица постала и једна од већих у Европи.