Народ чека земљотрес

Ејдус је направио сам једну дебакл улогу, улогу управника, у импресивном низу глумачких креација. Срећа, по њега и позориште, кратко је трајала. Ејдус се вратио само ономе што најбоље ради – глуми.

На његовом опроштајном обраћању медијима, чули смо и неке пикантерије. У националном театру има више од 60 људи из обезбеђења! Испада да сваки глумац има свог – бодигарда!

Глумац није крив ако не ради. А има их подоста у Драми. Глумац је на сталној диспозицији, његов избор да игра у представи зависи од других. Али, да ли може управник да и не зна ко му игра, да драматург не познаје глумачки корпус, па припаљује цигарету у позоришном клубу глумици која је ту са статусом првакиње драме, а да он упита: „Ко је она?”. Да ли је требало да тек Егон Савин да шансу Душанки Стојановић у представи „Ћеиф” у Београдском драмском позоришту па да за њу чује јавност, а критика је прогласи новом Жанком Стокић !? А Душанка Стојановић је стални члан Драме Народног позоришта од давне 1990. године!

Е сад, у том прилично раздрманом позоришту које се не дрма од Ејдуса, већ колико памтимо и од најистрајнијег управника Велимира Лукића, који је на крају морао и сам да демисионира, проблеме неће решити никакав deux ex machina у виду Министарства културе. Зашто Небојша Брадић, који је и сам био управник Народног позоришта, неће да се као министар културе меша у свој посао? Искусан је Брадић. Неће их решити ни нови управник и нови управни одбор. Неће, зато што је театар жив организам и он тражи, као и држава, системска решења. Без њих, без закона, тешко ће се ишта померити. Догађаће се, као што се догодило, да управник који има ингеренције да отпусти радника, доживи да га суд врати и то не само на посао већ и на –исту функцију . Или, да око двадесет балетских уметника не може више да игра а не може ни у пензију због нерегулисаног бенефицираног стажа. Догађаће се и тужно-смешне ствари као на Дан позоришта, еј, националног театра, да признање за рад добије и техничар који одржава –клима уређаје! А само неколико дана пошто је постављен сада већ бивши управник Ејдус, неко је исекао сајле за лифтове! Техници се може да поставља услове . Тако је било и у Лукићево време, тако је остало до данас. Данас је Народно позориште са десет синдиката (два су укинута) „мутант самоуправљања” тачно је рекла Светлана Бојковић.

Брже него што је очекивао, и оставка Ивана Тасовца је у Министарству културе прихваћена.

И даље се лицитира ко ће бити на челу осталих београдских институција културе, конкурсна комисија још не открива кандидате, јер је партијска игра карата у току.

Сва ова збивања шира јавност прати као игру мечке Божане. Док „Народ чека земљотрес” (као у наслову драме Видосава Стевановића која ће се ускоро играти на крагујевачкој позоришној сцени у Театру „Јоаким Вујић”) , чини се да је све ово само врх леденог брега догађања у култури. Оне понорнице токова новца као и криминала у култури чекају тренутак да буду на тапету јавности и за то задужених служби. Препричава се полушаљива реченица Ланета Гутовића:„Једва чекам да почну хапшења у култури”, и даље је истрајан у јавном упозоравању Иван Бекјарев, као што и Радослав Павловић писац „Шовинистичке фарсе”, „Браће по оружју” и једне од најгледанијих ТВ серија „Мој рођак са села” на РТС-у , отворено у својим интервјуима прозива иконе наше културе, могли би ускоро да буду иницијалне каписле за неко велико спремање. После дуванских, друмских и осталих да ли долази на ред и мафија у култури?

Додатни потрес биће и један филм. У завршној фази је монтажа документарно-играног филма Срђана Кнежевића (докторирао 1992. на Факултету драмских уметности у Београду са темом из историје филма). Две године снимао је са екипом интервјуе са више од шездесет културних радника, имао приступ архивама и начинио документарни материјал са снимцима разних уговора похрањеним далеко од очију јавности. Овај истраживачки рад о прању новца кроз културу, о нерегуларним приватизацијама, о филмским пројектима од „националног значаја” и ко је у све то укључен, биће приказан у филму под називом „Центар за прање филмова”. Остаје да сачекамо да видимо да ли смо добили српског Мајкла Мора. За сада, „људи су изашли у поље , кампују и чекају. Народ чека земљотрес”.