Бољи саобраћај већа цена квадрата
Цена квадратног метра стана у Бечу зависи и од брзине саобраћаја. Да би се подигао квалитет живота, који у једној од најлепших престоница Европе подразумева и место за паркинг, зеленило, парк око куће за децу, али пре свега мир од буке саобраћаја, уведене су зоне са ограничењем брзине возила до 30 километара на час. Међутим, истовремено се води рачуна и о ефикасном саобраћају.
Беч и Београд су слични само у две ствари: отприлике имају исто становника и пресецају их два водена тока. Сава и Дунав у Београду, док су то у аустријској престоници Дунав и Дунавски канал. Све остало је различито. Али, не толико да не би могло нешто и да се научи од оних који су прележали мале богиње урбанизма.
Нумеричко поређење мостова је, наравно, у корист Беча, али сам број од 14, седам на Дунаву и још толико на Дунавском каналу, не говори о врсти моста. Чувени Рајхсбрике, који се срушио(!?) 1976, обновљен је тако да има шест возних трака испод којих је и метро линија. Врхунац бечке мостоградње је "мост на мосту" на аутопуту Зидосттангенте А23. Вреди поменути да се осим ових 14 великих, Магистрат брине о укупно 800 мостова, у које спадају пасареле, мостићи, пешачке степенице.
Основна предност Беча је у метроу: 60,5 километара је дужина пет линија са 85 станица. Међутим, разумност управе се огледа у томе што су задржани и трамвај и аутобуси. Будимо прецизни, 33 трамвајске линије са 853 вагона и 1.137 станица, а ту су и 492 аутобуса које путници чекају на 3.163 станице! Где год згодно место видиш, а ти аутобуску станицу посади, чини се да је стратешка намера саобраћајне управе. Другачије би се то могло рећи: градски аутобуси у Бечу су намењен микросаобраћају, возе до куће.
Графикон такси превоза је посебно занимљив. Пре десет година улицама Вијене је крстарило 4.606 такси возила, док их је у овој години свега – 3.240!? Шта то треба да значи у поређењу са 7.000 регистрованих београдских такси аутомобила, и можда још толико неуписаних? Вероватно да је такси посао у Београду перспективан све док је јавни градски превоз спор и "сардинисан".
Али, има ту и још једно објашњење. Метро не решава све проблеме. Вреди ставити на папир поређење броја личних превозних средстава. Ту лежи одговор на нека питања о смањењу гужви, али се и отварају врата за улазак социолога – они би могли да проуче проблем менталитета. Што исправних што оних других путничких аутомобила у Београду је око 480.000 док их је у Бечу 660.000. Разлика није толико драстична као када се пореди број мотоцикала. Према званичним подацима Градског секретаријата за саобраћај, у српској престоници је регистровано свега 1.500 што је кап у мору према 52.000 бечких мотора и 20.000 мопеда!
Стратегија преласка на мање габаритна возила је видљива у скоро двоструком увећању двоточкаша за десет година док се број возила на четири точка увећао за око 15 процената. Једна од метода којом је градска управа смањила број приватних аутомобила је и систем ограниченог временског паркирања а и цена од 0,60 евра за пола сата. Дакле, остаје нам само да закључимо: мотоцикл метро спасава.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


