Титово парче слободне земље

Горажде – Ретке су средине у БиХ у којима се још негује успомена на Јосипа Броза Тита и одржавају некадашња спомен-обележја подигнута њему у част. Један од изузетака је мали Титов парк, подигнут 1980. године на омањем узвишењу изнад магистралног пута према Фочи и даље ка Дубровнику, односно Горажду и Београду. Изнад бетониране, напукле, црвене петокраке стоји велики, из далека упечатљив натпис Тито, а изнад њега је већ стасалих 88 борова, засађених за његових 88 година.

Било је то време када су мештани Мравињца, пуни елана, али и по партијском задатку подигли овај парк који је, међутим, управо захваљујући тим људима преживео политичке мене и минули рат, по чему је ова мала месна заједница постала препознатљива.

Мештани Мравињца, посебно они који станују уз Титов парк, кажу вам углас да је то „ једино слободно парче земље у Босни и Херцеговини”, наглашавајући да „парк не одржавају никакве институције, наредбе или директиве, већ они сами”.

–Тешко оном ко дигне руку на Титове бориће, слова и петокраку, казује нам углас група мештана Мравињца.

Овде, петнаестак километара од Горажда, крај реке Дрине, у месној заједници Мравињац, у згуснутим кућама, живи око 450 становника Бошњака. До пред последњи рат било их је више и већина је радила у оближњој хемијској индустрији „Азот” у Витковићима. Од фабрике су данас остале само зидине и празне хале, тек мањи број Срба севратио на предратна огњишта, али су данашњи мештани Мравињца остали заклети следбеници и поштоваоци „Титовог лика и дела”. И не само што се заклињу, већ скоро пуне три деценије пазе Титов парк.

–Можемо се о свему шалити, али кад је у питању наш Тито, ту нема шале! Кад се само сетим, у Титово време смо крампом и лопатама градили пруге, путеве, школе, а ове данашње демократе не могу најсавременијом механизацијом ни километар аутопута да урадебез афера. Нису у стању ни да окречесве оно што је за време Тита направљено, казује Осман Херак, један од комшија и неформалних чувара Титовог парка у Мравињцу.

Емиз Фејзић додаје како су данас појединци све посвојили, али нису и не могу ово парче њиховихуспомена.

–Овај наш парк је наша и Титова слободна територија, каже Емир Фејзић, један од чланова омладинске радне бригаде која је под командом овдашњег активисте и предузетника Суља Хреље, 1980.године, након Титове смрти, осмислила и подигла ово спомен-обележје.

Изуздин Хастор се до у детаљасећа да су бетонске темеље за слова копали дубоко 40 центиметара, да је њихова дебљина 30 центиметара, те да су висока 15 метара, а широка око осам метара.

–Највише бетона нам је трабало за петокраку. Наравно, све смо радили ручно. Доле мешали бетон крај асфалта, а затим ударнички га гурали колицима узбрдо. Сећам се, било нас је доста, а највреднији су били Џевад Аликавазовић, Нада Беговић, Невлида Османспахић, Рашид Хреља, Миломирка Делић и Светко Беговић, казује Хастор.

И најближа комшиница Титовог парка Сехија Поздер каже да су и она и њен супруг Едхем учествовали у акцији.

–Кад смо завршили парк, нико од нас двоје није био срећнији. Током рата сам страховала да парк не погоди нека граната и да га не оштети. Али срећом, све је преживео, прича Поздерова.

И након последњег рата мештани Мравињца – Бошњаци и ретки Срби повратници, настављају да свакодневно одржавају Титов парк. Како је смештен одмах уз прометнимагистрални пут бројни пролазници свраћају, фотографишу се, а неки положе и свеже цвеће.

-----------------------------------------------------------

Ако нам дирнете Тита – биће белаја

Почетком 1992.године у Мравињац је дошло неколико активиста Странке демократске акције, наговарајући мештане да са брега изнад магистрале уклоне слова и петокраку.

–Успротивили смо се и упозорили их, ако нам дирнете Тита – биће белаја, након чега су одустали! И данас, кад би неко покушао да оскрнави Титовом парк не би се добро провео, вели Нермин Ђузел.

-----------------------------------------------------------

Ужичани, ако може, дајте бронзаног Тита

Неостварена жеља мештана Мравињца је да у овом парку подигну бронзани Титов споменик. Чули су, кажу, да их има неколико на ужичком отпаду предузећа „Синма”, али признају да немају пара за његов откуп.

–Ако може овако преко новина, позивамо их да нам дају бронзаног Тита, који би овде заблистао пуним сјајем, поручују мештани Мравињца, који се сваке године 30. априла навече, окупе у Титовом парку где пале традиционалнупрвомајску ватру.

–Тада певамо његове песме, сећамо се лепог времена, које ће се тешко поновити, каже Емир Фејзић.